Poslednji podaci koji su se pojavili u javnosti govore da čak 400.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu koja iznosi 35.000 dinara. Broj ljudi koji zarađuje minimalac je sada za čak 50 hiljada viši od prethodne cifre za koju su mnogi govorili da je preterana, a stručnjaci upozoravaju da imamo najveći procenat zaposlenih u Evropi koji rade za minimalac.
U prošlogodišnjim pregovorima o visini minimalne zarade nije prihvaćen zahtev sindikata – koji je odražavao prethodni dogovor SES-a, te kojim se pozivalo na obavezu države – da minimalna zarada bude u visini minimalne potrošačke korpe. Sada, pošto je usled inflacije, kako kažu u sindikatu, potrošačka korpa u poslednja dva meseca prošle godine porasla za hiljadu dinara, a još toliko poskupela do aprila ove godine, oni traže vanredno usklađivanje visine minimalca.
„Doći će do rapidnog pada životnog standarda zaposlenih u Srbiji i mislimo da je krajnje vreme da sednemo i otpočnemo pregovore koji će značiti jedan značajniji skok plata kako bismo izdržali ovo što nas očekuje u ovoj godini“, rekao je za RTS Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Mihajlović za Mašinu kaže da bi u skladu sa dogovorom oko minimalne zarade ona u ovom trenutku trebalo da bude oko 42.000 dinara jer je toliko i minimalna potrošačka korpa.
„Nisam siguran da će ni Vlada Srbije a ni poslodavci biti za to“, dodaje Mihajlović.
Zanimljiv je trenutak u kojem iz sindikata iznose ovaj zahtev. S jedne strane, vlast ni inače nije pokazivala naklonost potrebama radnika i radnica, što i same „pregovore“ dovodi u pitanje, naročito u momentu kada imamo samo tehničku Vladu. S druge strane, jači pritisak za povećanjem zarada u trenutku kada se raspodeljuju resursi i pregovara o sastavu buduće Vlade možda može stvoriti bolju startnu poziciju sindikata u pregovorima.
Poslodavci smatraju da minimalna zarade ne treba da bude oporezovana, dok ostale zarade treba da budu oporezivane progresivno. Ipak, kako je za RTS rekao Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije, Vlada nema sluha za te stvari.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Mihail Arandarenko smatra da su i sindikati i poslodavci u pravu.
„U uslovima visoke inflacije kakvu sad imamo bolje je imati automatsku indeksaciju minimalne plate ili svih plata npr. polovinom godine kada godišnja stopa rasta potrošačkih cena pređe neku granicu, npr. 5%“, kaže Arandarenko za Mašinu.
Činjenica da jako velik broj ljudi ima minimalnu zaradu znači i da je medijalna zarada (iznos plate do koje doseže polovina zaposlenih) niska. Prema poslednjim podacima ona iznosi 53.590 dinara, što je značajno ispod iznosa potrošačke korpe. Ipak, prema Arandarenku mogući rast minimalne zarade ne bi značajno uticao na rast medijalne zarade.
„Ako bi se npr. indeksirala, ili na drugi način povećala, samo minimalna plata, zanemarujući mogućnost promene poreskih stopa, to bi svakako povećalo prosečnu platu, dok bi efekat na medijalnu platu verovatno bio skromniji. Ovo zato što je medijalna plata u principu neosetljiva na rast minimalne plate dokle god onih koji je primaju ima (dosta) manje od 50% zaposlenih“, smatra Arandarenko.
On podseća da je proteklih godina minimalna plata rasla brže od prosečne, dok je prosečna rasla brže od medijalne.
„Daleko bolje, barem sa stanovišta rasta standarda zaposlenih, bilo bi da minimalna plata raste brže od medijalne, a medijalna brže od prosečne. Ali, to je moguće samo kroz tarifne odredbe opšteg kolektivnog ugovora, a ne promenom samo jedne plate“, zaključuje Arandarenko.
M.M.
