Kao što se moglo i pretpostaviti na osnovu toka pregovora o visini minimalne zarade za 2022. godinu ni ovog puta nije postignut dogovor predstavnika poslodavaca i sindikata u SES-u. Pošto do dogovora nije došlo o visini minimalca će odlučiti Vlada do 15. septembra.
Kako javlja Beta, upravo završenom sastanku SES-a su kao predstavnici Vlade prisustvovali premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali koji su ponovili da nije moguće povećati minimalac na 39.000 što je bio zahtev sindikata koji su podržale i neke političke organizacije i predstavnici civilnog sektora.
Da podsetimo, predlog Vlade je da se minimalac poveća sa sadašnjih 32.000 dinara na 35.012 dinara što su na prethodno održanom sastanku radne grupe potvrdili predstavnici Ministarstva finansija, a što je iznos koji je mesec dana pre početka pregovora izneo predsednik Aleksandar Vučić.
Kako bi taj iznos bio prihvatljiv poslodavcima Vlada će omogućiti podizanje iznosa neoporezivog dela zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, olakšati dažbine ali i smanjiti za 0,5% doprinose za Penzioni fond koji idu na teret poslodavaca.
Teško do popunjavanja minimalne korpe
Iako je mnogima jasno da minimalna potrošačka korpa ne predstavlja stvarni reper za troškove mesečnog života tročlane porodice, ona i dalje opstaje kao najvažniji kriterijum za određivanje minimalne cene rada. Međutim, iako je još 2017. godine u okviru SES-a dogovoreno da se već u 2020. godinu izjednače iznosi minimalca i minimalne potrošačke korpe do toga još uvek nije došlo.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, iz maja ove godine, minimalna potrošačka korpa je iznosila 39.278 dinara, kada se uračuna rast cena njen iznos početkom sledeće godine će svakako biti iznad 40.000, dok će minimalac, sva je prilika biti oko 35.000 dinara.
Poslodavci tradicionalno izbegavaju povećanje minimalne cene rada iznoseći argumente po kojima im je poslovanje skupo i kako bi se time ugušila privreda. Prošle godine je izgovor i poslodavaca i države bila epidemija koronavirusa koja je usporila rast ekonomije, dok predstavnici vlast po pravilu iznose i neke dugoročnije planove razvoja ekonomije i privrede u kojima još uvek nije vreme za osetniji rast minimalne zarade. Zašto sindikati mirno prihvataju ovakvo nepoštovanje dogovora u okviru SES-a ostaje nejasno.
M.M.
