Plate mnogih zaposleni u prosveti su manje od minimalne zarade, a u takvom položaju bi se za desetak godina mogli naći i ostali zaposleni, objasnio je na konferenciji za medije Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Naime, plata zaposlenih u prosveti obračunava se kao proizvod osnovne plate i koeficijenta, uvećanih za dodatke na platu. Koeficijent (bi trebalo da) izražava „složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu“, ali je osnovica toliko mala da se u najnižih šest kategorija nalaze brojni zaposleni: od fizičkih radnika do zaposlenih sa petim stepenom stručne spreme.
Kako to izgleda u praksi? Zarada zaposlenog sa najnižim koeficijentom je, po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, proizvod osnovice od 3.833,36 dinara i koeficijenta od 5.99, te ove godine iznosi 22.961,82 dinara, dok je (prosečna mesečna) minimalna zarada oko 35.000.
„Kako i na koji način država krši zakone koje sama donosi i u obrazovanju ugovara poslove ispod minimalne zarade, to je pitanje za predstavnike Vlade republike Srbije i resorno ministarstvo“, izjavio je Kokot. Kod Vlade – koja određuje i osnovicu, i koeficijente, a u praksi i minimalac – su, kako se Kokot izrazio, „i nož i pogača“.
Kokot je ukazao na to da zaposleni u nižim kategorijama plate ispod zakonskog minimuma imaju već 12 godina, te podsetio na činjenicu da minimalac ne sme i ne treba da bude norma, već je po zakonu najniža plata koja se prima u vanrednim uslovima i samo do šest meseci.
Po prikazanoj računici bi fizički radnik koji radi u ustanovi obrazovanja trebalo da prima manje od dve trećine minimalca. Ovim zaposlenima se ipak isplaćuju zarade u visini zakonskog minimuma, ali to njihov položaj ne čini mnogo boljim, već stvara nove probleme, nepravde i nezakonitosti, smatra Kokot. Jedan od problema predstavlja činjenica da je „korekcija do minimalne zarade“ nezakonito rešenje. Pored toga, izjednačavanjem šest kategorija sa najnižim primanjima obesmišljavaju se koeficijenti, odnosno razlike u vrsti rada i stručnoj spremi između ovih kategorija.
Osnovni razlog nezakonitog obračuna zarada u prosveti leži u tome što plate u obrazovanju sve više zaostaju za minimalnom zaradom, ukazuju iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Onima koji primaju minimalac prihodi rastu po višoj stopi (9.4% za 2022.) od viših kategorija – drugačije rečeno, plate zaposlenih u višim kategorijama relativno se smanjuju u odnosu na niže, zbog čega bi se ispod granice minimalne zarade vremenom mogle naći i plate viših kategorija. Kada bi osnovica bila takva da plata najniže kategorije doseže minimalac, profesor u gimnaziji bi zarađivao oko 107.000 dinara, dok isti profesor danas ima osnovnu platu od 66.400. Oštećeni su svi. Za desetak-dvanaest godina ćemo doći u poziciju da svi u prosveti rade za minimalac:
„A onda se postavlja pitanje kakvo obrazovanje možemo da očekujemo, kakve rezultate obrazovanja možemo da očekujemo i kakvo je to društvo koje želimo da stvorimo“, zapitao se Kokot. Opisana situacija dovodi i do velikog broja radnih sporova, naglasio je.
Na konferenciji za medije održanoj četvrtog maja u prostorijama Udruženja novinara Srbije govorili su i Danijel Dinčić, advokat i Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija. Dinčić je objasnio da govorio o problematičnim zakonskim rešenjima i sudskoj praksi koja se na njih odnosi, dok se Dimitrijević koncentrisala na to da zaposleni u prosveti u Beogradu ne mogu da ostvare pravo na nadoknadu za transport, već su primorani da je ostvaruju u vidu nadoknade za Bus plus, nezavisno od toga koje sredstvo transporta zapravo koriste.
I.K.
