Građani su se u subotu, 23. septembra, okupili na Iriškom vencu na poziv Pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG). Ovo građansko udruženje se nekoliko godina bori protiv pretvaranja šumovitih obronaka u goleti, koje je uzelo maha u NP „Fruška gora“ i na čitavoj planini.
Neposredni povod za subotnji protest je šteta koja je na Fruškoj gori tokom poslednje oluje nastala na delovima planine koji su pogođeni sečom šume, a koja je vidno mnogostruko veća od štete koju je oluja prouzrokovala na delovima u kojima je šuma celovita.
„Drveće u Nacionalnom parku je takođe stradalo od ovih vetroloma i to definitivno iz razloga što su prekomernim sečama poremećeni ti šumski sklopovi. Takve šume kada su poremećeni sklopovi su neotporne na jake vetrove. I pored toga što imamo ogromnu štetu u šumama, što je upravljač javno i rekao da će trebati 10 godina da se obnove te šume, oni su nastavili plansku seču redovno kao da ništa nije bilo. Mi smo naivno očekivali da će oni ipak izaći sa nekim stavom da će obustaviti sve planske seče dok se ne urade sanacioni planovi i izmene dosadašnji planovi upravljanja šumama, baš iz razloga što su nastale velike štete nakon vetroloma“, izjavila je ranije Dragana Arsić iz OŠFG za Radio 0.21.
Zahteva se moratorijum na seču šuma od minimum 10 godina
Plan demonstranata je bio da se na Iriškom vencu u podne održe govori i pročitaju zahtevi protesta, a zatim prošeta do informativnog centra NP „Fruška gora“. Kako je izvestilo Radio 0.21, građane je nakon nekoliko stotina metara šetnje zaustavila policija, sa zahtevom da se šetnja prekine i obrazloženjem da demonstranti blokiraju put.
Demonstranti su zahtevali sledeće:
1. Da se proglasi moratorijum na seču šuma u Nacionalnom parku Fruška gora, na 10 godina minimum, u cilju sanacije i revitalizacije šuma i pošumljavanja. Obešumljenost Vojvodine je, objašnjava se, ogroman nacionalni problem, a posledice olujnih vetroloma su takvih razmera da je šumama Nacionalnog parka i Vojvodine potrebno nekoliko decenija da se oporave.
2. Da Vlada RS po hitnom postupku donese uredbu o stavljanju van snage svih planskih dokumenata za redovne seče šuma i u dražavnim i u manastiriskim šumama, Eparhije sremske.
3. Da Vlada RS donese uredbu o zabrani izvoza drvne sirovine, u cilju zaštite šuma koje su nacionalno dobro i smanjivanja pritiska potražnje.
4. „Od Pokrajinske vlade tražimo da se u Novom Sadu i u Beogradu zalaže za vojvođanske šume i za očuvanje NPFG. Da javno zastupaju moratorijum i intenziviranje pošumljavanja, ne topolama već autohtonim dugoživećim vrstama drveća. Jednostavno da zastupaju interese građana Vojvodine, a ne partijske interese“, objavio je Pokret OŠFG.
5. Da MZŽS inicira izradu novih uslova zaštite prirode za Osnove gazdovanja šumama NPFG u kojima će prioritet biti neproizvodna namena šuma, zaštita prirode i ostale ekosistemske funkcije.
6. Da se u novim zakonskim rešenjima nacionalni parkovi transformišu u državne ustanove, a ne u privredna društva, a.d i d.o.o.
7. U vezi sa šumama Eparhije sremske, da Vlada RS donese uredbu o zabrani otuđivanja/prodaji prirodnih dobara koja su im vraćena u postupku restitucije u zaštićenim područjima prirode.
8. „Da tužilaštvo okonča tužilačke postupke u vezi sa našim krivičnim prijavama: a) protiv Sanje i Nebojše Petrić suvlasnika kompanije ‚Galens invest‘, bivše predsednice Opštine Beočin i bivšeg v.d. generalnog direktora JPNPFG, za protivpravno zauzimanje državnih parcela i javnih puteva na Kestenu b) protiv državnog službenika Radivoja Kaurina i još 4 povezana lica za nezakonite radnje u šamarstvu. Da budu ekspeditivni kao SUD što je bio u Petrićevih 5 SLAPP tužbi protiv nas“.
Državne institucije u krstaškom ratu protiv šuma
Kako smo ranije pisali, drveće u zaštićenom području se neštedimice seče u komercijalne svrhe. Deo problema predstavljaju aktivnosti drvokradica, a deo legalna, a kratkovoda seča koju zbog potreba samog JP NP Fruška gora, SPC i drugih vlasnika planovima za upravljanje šumama odobrava pokrajinski Zavod za zaštitu prirode.
Deforestacija je, tvrde nezavisni stručnjaci, već uzrokovala opadanje nivoa podzemnih voda na Fruškoj gori, čime je ugrožena i preostala vegetacija. Daljoj deforestaciji doprinosi i delovanje i strateško usmerenje i drugih institucija, sa Vladom Srbije, na čelu, smatraju aktivisti. Oni ističu da je Nacrtom Prostornog plana RS iz 2021, koji „čeka u fijoci“ predviđeno povećanje, umesto smanjenja površine predviđenih za seču.
Aktivisti smatraju i da će po opstanak ekosistema u NP Fruška gora nepovoljno uticati Zakon o upravljanju privrednim društvima koji je nedavno izglasan uprkos otporu šire javnosti. Kako je Arsić o tome govorila za Radio 0.21: „Mi smo tražili da nacionalni parkovi ne budu akcionarska društva, već državne ustanove, da u upravnom odboru sede i predstavnici države, stručnih organizacija, nevladinog sektora i lokalne zajednice. To je taj model upravljanja koji recimo imamo u nacionalnom parku Triglav u Sloveniji“. OŠFG je podneo primedbe na nacrt ovog zakona, ali one nisu usvojene.
I.K.
