Ovaj Zaključak je usvojen nakon inicijative Aleksandra Vučića, i ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici, saopštili su iz Vlade Republike Srbije.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Republike Srbije, u inicijativi je predložena kazna zatvora za krivično delo silovanja od pet do dvadeset godina, sa mogućnošću izricanja i doživotne kazne zatvora, kao i pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo nasilje u porodici.
„Ministarstvo pravde će u narednom periodu raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u skladu sa predloženom inicijativom“ navodi se u saopštenju i dodaje se da će za potrebe izrade ovog nacrta biti obrazovana i radna grupa, sastavljena od predstavnika svih nadležnih državnih organa i stručne javnosti, nakon čega će uslediti javna rasprava u kojoj će biti omogućeno učešće zainteresovane javnosti, stručnih institucija i pojedinaca.
„Pooštravanjem kaznene politike država šalje jasnu poruku žrtvama nasilja, a pre svega ženama, da će najoštrije reagovati i sprovoditi oštru kaznenu politiku u suzbijanju ovih krivičnih dela. Takođe, pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici značajno bi ohrabrilo žrtve da ne trpe nasilje i da bez straha prijave počinioce, uverene da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kaznene politike u odnosu na ova krivična dela nesumnjivo bi uticalo i preventivno na potencijalne učinioce.“ navodi se u saopštenju.
Prema navodima medija, samo tokom 2020. godine je podneto ukupno 411 prijava za krivična dela protiv polne slobode, odnosno za neku vrstu seksualnog nasilja. Od toga je odbačeno ukupno 117 krivičnih prijava. Od 411 prijava, 44 su podnete zbog silovanja, od kojih je 19 odbačeno.
Nesumnjivo se veliki broj silovanja ne prijavljuje, zbog stigme, straha i sramote, ali i zbog sistemskih manjkavosti koji tome doprinose. Prema zakonima koji su trenutno na snazi, silovanje podrazumeva pretnju i prisilu, iako je za silovanje dovoljno da za seksualni odnos ne postoji eksplicitni pristanak, navode stručnjakinje.
Stručnjakinje upozoravaju i na nesenzibilisanu policiju i policijske službenike koji neadekvatno razgovaraju sa žrtvama seksualnog nasilja, retraumatizuju ih višestrukim ponavljanjem iskaza itd.
U društvu u kome se zamagljuju granice između udvaranja i uznemiravanja, ne postoji podsticajno okruženje za žene da na nasilje reaguju, prijave niti dosadašnja sudska praksa odaje sigurnost da će do zaštite žena i doći. Sudski procesi su često predugi, u njima se žene sekundarno viktimizuju a kazne često izostanu ili budu nezadovoljavajuće.
Pooštravanje kaznene politike za dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici su nužan, no ne i dovoljan uslov za stvaranje sigurnog okruženja za žene. Promene moraju biti sistemske i strukturne, jer nasilje nad ženama predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih problema.
Čini se da se već nekoliko godina građanke i građani Republike Srbije pitaju jedno te isto: da li prevencija i sprečavanje kaznenih dela, rad zakonodavnih i izvršnih tela, rad sudstva, Tužilaštva i svih ostalih institucija treba da zavisi od volje jednog čoveka? Volje ili istraživanja javnog mnjenja koja možda pokazuju da na objavljivanje megaekskluzivnog intervjua sa silovateljem ni glasači SNSa ne gledaju blagonaklono a zbog kog nedeljama stotine žena izlaze na ulice Beograda, možda.
Sigurno okruženje za žene ne nastaje i ne opstaje političkom voljom jednog muškarca na poziciji moći već stvaranjem i jačanjem svih neophodnih preduslova za sigurno društvo u kome žene i njihova sigurnost ne predstavljaju temu za dobijanje političkih poena.
I.P.