S jedne strane, američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), povlačenje Džareda Kušnera iz projekta „Generalštab“ te usvajanje Zakona o demokratiji na Zapadnom Balkanu u Sjedinjenim Američkim Država (SAD) – akt u kojem se eksplicitno pominju korupcionaške i nedemokratske tendencije aktuelne vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. S druge, napeti odnosi sa Evropskom unijom (EU), koja takođe sve više i više ukazuje na kršenje vladavine prava u Srbiji. S treće, poruke iz Moskve, od strane Vladimira Putina lično, na mafijaški način – a koje sugerišu vlastima u Beogradu da im je, uslovno rečeno, u najboljem interesu da se ne okrenu u potpunosti Zapadu.
Kako za Mašinu ocenjuje Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, te upitan o tome da li aktuelna situacija, ili pak neprilika u kojoj se našla Srbija može da se pogorša, Rašeta ukazuje da, kao i u svakodnevnom životu – uvek može gore.
„Verujem da će se sada tražiti izlaz u odnosima sa Kinom, naposletku nedavno smo i videli da je dogovorena zvanična poseta Pekingu. A opet, ne vidim kako će to dodolisanje dovesti do brzog kraja rata u Ukrajini, što je, čini mi se, i dalje naša glavna strategija kada je u pitanju srpska diplomatija. U tom smislu, verujem da se aktuelni režim nada da će se situacija u svetu vratiti na manje-više onu pred početka 2022. godine“, kazao je Rašeta.
Ukratko, tzv. politika sedenja na svim mogućim stolicama, po kojoj je i sam Vučić bio naširoko poznat, doživela je poraz onog trenutka kada je Rusija odlučila da napadne Ukrajinu. Problem je što, barem tako deluje, aktuelni režim i dalje izbegava da odstupi od iste.
Rat koji je promenio sve
Rašeta povodom nedavnih diplomatskih krahova Srbije ističe da upada u oči izjava ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji je rekao da se smanjuje prostor za manevrisanje, ali da država i dalje ne odustaje od tzv. politike četiri stuba, na koju smo do sada i navikli.
„U vakuumu, ta politika nije pogrešna, naposletku postoje mnoge države na svetu koje vode istu, jer smatraju da je ona optimalna za nacionalne interese. Naravno, u prošlosti smo mogli da debatujemo o oportunitetnim troškovima takve politike i da li je bilo pametnije opredeliti se za druge opcije. Međutim, stigli smo do jedne činjenice, koju naša diplomatija odbija da prihvati i koja nam urušava tu politiku, a to je da se rat u Ukrajini i dalje nije završio. Jednostavno, naši zvaničnici su verovali, ili se pak nadali, da će brzo doći do potpisivanja mirovnog sporazuma te do reseta odnosa između Brisela i Moskve, samim tim i Rusije i SAD, a onda bi ponovo bilo mnogo lakše sedeti na četiri stolice. Međutim, to se ne dešava i mi vidimo da se odnosi između velikih sila komplikuju iz dana u dan, samim tim je veoma teško Srbiji da vodi ovakvu bilateralnu politiku, odnosno tzv. diplomatiju bambusa“, rekao je Rašeta.
Kako dodaje sagovornik Mašine, u ovom trenutku je očigledno da Vučić, usled pritiska sa Zapada, nema više opciju da se okrene prema Moskvi.
„Zato što Amerika traži izbacivanje Rusije iz energetskog sektora, a to je poslednje utočište Moskve u Srbiji, iako kao država i dalje nemamo alternativu za ruski gas. Što je, naposletku, opet posledica razmišljanja da će rat u Ukrajini biti završen brzo, što nas dovodi do zaključka da se nije na vreme razmišljalo o mogućim posledicama. Ali i da se nije verovalo da će doći do ovih eskalacija u odnosima čak i sa Trampovom administracijom“, smatra Rašeta.
Za kraj, upitan o tome da li ovakav razvoj situacije dovodi do zaključka da bi Zapad mogao da potraži drugog političkog aktera za saradnika u Srbiji, Rašeta objašnjava da se ipak mora razmišljati pragmatično. Drugim rečima, i dalje ne postoji vidljiva, politička alternativa aktuelnom režimu.
„Kada gradite odnose sa drugim državama, na primer u Francuskoj, vi se ne oslanjate na mišljenje i stavove opozicije, već vas zanima šta misli Emanuel Makron i njegova vlada. Naravno, sem u slučaju neposrednih izbora, a na kojima procenite da će vlast u toj zemlji izgubiti na istima. Slično je i kod nas, strani faktor i dalje vidi Vučića kao alfu i omegu, i dok se ne pojavi alternativa, koja pritom mora biti i ideološki na suprotnom spektru od SNS-a, zadržaće se trenutni status quo. Jer, jednostavno, velike sile ne mogu da razmišljaju i da se posvete tom pitanju, naročito sada kada su intenzivirane geopolitičke tenzije širom sveta“, napominje sagovornik Mašine.
M.B.
