Vanredno stanje, pozivi na samoizolaciju i ostanak u kući mogu imati direktne posledice za žene i decu koja preživljavaju nasilje, upozoravaju iz Autonomnog ženskog centra.
Zabrinute smo da će izbegavanje socijalnih kontakata i samoizolacija omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve i onemogućiti žrtve da stupe u kontakt sa pružateljkama usluga za podršku i institucijama koje pružaju zaštitu. Rast nasilja nad ženama i decom tokom pandemije koronavirusom beleže države od Kine do SAD-a, navodi se u današnjem saopštenju Autonomnog ženskog centra.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna od tri žene u svetu tokom života doživi fizičko ili seksualno nasilje, što ga čini „najrasprostranjenijim, ali među najmanje prijavljenim kršenjima ljudskih prava“. U doba krize poput prirodnih katastrofa, ratova i epidemija, rizik od rodno zasnovanog nasilja eskalira, upozorava SZO.
Mediji u SAD pišu da Nacionalna telefonska SOS linija za nasilje u porodici izveštava kako im sve više žena javlja da njihovi zlostavljači koriste COVID-19 kao sredstvo da ih dalje izoluju od prijatelja i porodice. Kriza koju je prouzrokovala pandemija koronavirusa, za koju se očekuje da će gurnuti svetsku ekonomiju u recesiju, takođe može dodatno otežati žrtvama da napuste nasilne odnose.
Autonomni ženski centar navodi da saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja bi trebalo da postanu sastavni deo uputstava koje Vlada šalje javnosti i predstavnicima nadležnih institucija.
Pozivamo Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece. Ove mere treba da podrazumevaju zaštitu žena od nasilja, zaštitu na radu, pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima, navodi se u saopštenju.
Stručnjakinje iz Autonomnog ženskog centra podsećaju da „tokom zapadnoafričke epidemije od bolesti virusa ebole u periodu od 2014. do 2016. godine utvrđeno je da su žene te koje će verovatnije biti zaražene virusom, a s obzirom na njihovu prevladavajuću ulogu negovateljica u porodicama, njihovu poziciju na prvim linijama u sistemu zdravstvene zaštite i svih vrsta usluga. S druge strane, žene su te koje uglavnom imaju manje moći da donose odluke na svim nivoima, te zbog toga njihove potrebe uglavnom ostaju zanemarene.“
Kako zaštititi žene u toku pandemije?
Ova organizacija smatra da posebna pažnja Vlade treba da bude usmerena na činjenicu da žene tokom zdravstvene krize u najvećoj meri rade „neplaćen ili potplaćen posao, da ih je u maloprodaji najviše, da su prve otpuštane sa posla i prinuđene da pristanu na bilo kakve uslove rada da bi prehranile sebe i decu. Zato su neophodne pojačane mere zaštite na radu, kao mere ekonomske podrške ženama koje u ovom trenutku ulažu vanredne napore u opstanak zajednice.“
U vanrednoj situaciji, usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje Autonomni ženski centar pruža putem telefona i elektronske pošte.
- SOS telefon 0800 100 007 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana.
- SOS telefon za pravnu podršku 011 26 56 178 od 10 do 15h svakog radnog dana.
Pomoć i podršku možete potražiti putem e-mejla:
- zene.savet@azc.org.rs i
- pravnapomoc@azc.org.rs
- kao i putem Facebook stranice Autonomnog ženskog centra.
I.P.
