Širenje koronavirusa i uvođenje vanrednog stanja je značajno smanjilo obim privredne delatnosti. Ipak, svima je jasno da postoje i oni radnici i radnice koji su prinuđeni da i tokom ove situacije obavljaju poslove, neki veoma zahtevne kao zdravstveni radnici i radnice.
Opasnostima su izloženi i oni manje vidljivi – dostavljači koji rade za aplikacije, koje ovih dana mnogi u većim gradovima koriste kako bi došli do neophodnih namirnica, sredstava za higijenu i dezinfekciju ili hrane. Mogućnost nekih ljudi u gradovima da se ne izlažu zarazi odlaskom u nabavku je ujedno radni napor i rizik za neke druge.
„Dragi Glovo, mi smo tvoji heroji na ulicama koji se ne plaše ni korone ni apokalipse dovoljno da bi ih to sprečilo da obavljaju svoj posao i time zarađuju i svoje i vaše plate.“
Ovako počinje jedan od tekstova objavljenih na sajtu Klub glovera Beograda koji su pokrenuli dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo. Zahtevima i iskustvima o kojima pišu na ovom sajtu oni, upravo ovih dana, pokreću borbu za bolje radne uslove i mogućnost ostvarivanja veće zarade.
Većina glovera ne odbija da radi dostave bez obzira na opasnost od virusa, međutim kako situacija postaje ozbiljnija tako i oni, sa pravom, zahtevaju da budu adekvatno plaćeni za svoj rad. U jednom od poslednjih članaka koji je objavljen na njihovom sajtu, autor se zapitao:
„Koliko je svima neophodno da rade do kraja ove nedelje? Ko najviše profitira od toga? Zašto smo mi neophodni? Šta mi pružamo a koliko dobijamo?“
„Ugrađujemo sebe u rast Glova i bilo bi pošteno da se u postupcima odlučivanja čuje i naš glas“
Ljudi koji rade dostave za Glovo nisu zaposleni u toj firmi, već su angažovani preko posredničkih agencija ili su registrovani kao preduzetnici. To što nemaju ugovore o radu, niti bilo kakve ugovore sa Glovom dostavljačima stvara mnogo teškoća u regulisanju radnih prava.
Osnovne zamerke koje gloveri, kako sebe nazivaju, iznose kompaniji za koju obavljaju dostave tiču se izmena u načinu obračuna zarada i bonusa, koje oni vide kao „skandalozne“.
Naime, prema dokumentaciji u koju smo imali uvid, od kraja januara Glovo je uneo izmene po kojima za „start“ svake dostave plaća 60 dinara, a pre toga je bilo 80 dinara, dok je „čekanje na dostavu“ smanjeno sa 5 na 3 dinara po minutu.
Obračun „bonusa“ je takođe veoma značajan dostavljačima i dostavljačicama pošto iz tog „bonusa“ oni pokrivaju troškove benzina, održavanja vozila, opreme i sl. Prema njihovoj računici jedino je bonus od 100 dinara po dostavi dovoljan kako bi od ukupno zarađenog novca ostalo dovoljno kada se pokriju svi troškovi koje imaju.
Međutim, sa poslednjim izmenama kako bi ostvarali taj „bonus“ od 100 dinara moraju da odrade minimum 90 dostava nedeljno, ranije je bilo dovoljna 21 dostava. Na osnovu iskustva samih dostavljača, kako bi neko ostvario ovaj broj vožnji potrebno je da radi od 10 do 12 sati dnevno barem šest dana nedeljno.
U članku u kojem obrazlažu ove izmene kaže se da je ovo: „krajnje iscrpljujuće i nezdravo za ljude koji rade dostave za Glovo“.
„Glovo time na indirektan način primorava dostavljače da se samoeksploatišu i da krše zakon da bi se prehranili!“, piše anonimni dostavljač.
Na pitanje novinara Mašine šta bi Glovo trebalo da uradi kako bi poboljšao uslove, dostavljač koji je želeo da ostane anoniman kaže da je važno da se smanji broj potrebnih dostava za ostvarivanje bonusa:
„Sada je potrebno da se radi po 12 sati 6 dana u nedelji da bi se postigao bonus, time se pravi tenzija i ugrožava sigurnost dostavljača u saobraćaju. Mnogo sati rada je potrebno za prosečnog dostavljača. Posao koji je bio radiš kad hoćeš i koliko hočeš, se pretvorio u 12 sati svakodnevnog rada. Nemaš život, nemaš odmor“, navodi dostavljač Glova.
Na sajtu koji su pokrenuli, gloveri i gloverke iznose i zamerke na neadekvatnu aplikaciju za mape koja se koristi pri naručivanju i obavljanju dostava, kao i na sistem „podrške“ koja je prema pisanju na sajtu neadekvatna i spora, pre svega pošto se i ne nalazi u Beogradu.
Jedan od inicijatora pokretanja sajta Klub glovera Beograda, koji je želeo da ostane anoniman, za Mašinu kaže da su pokrenuli ovu platformu zbog „nezadovoljstva većine kolega i koleginica uslovima rada kao i zarad zajedničke borbe“.
„Sporedni razlozi su međusobna pomoć u radu i druženje. Želimo i da edukujemo potencijalne nove dostavljače i pokažemo im realnost rada za Glovo. Smanjenjem broja novih ljudi koji su spremni da rade za Glovo bi naša vrednost porasla i Glovo bi krenuo malo da razmišlja da li će nekoga da gazi kao mrava ili ne. Glovo bi morao da se odrekne dela svog profita u korist radnika koji im taj novac i donose“, kaže naš sagovornik.
Glovo u Srbiji
Kompanija Glovo je prisutna u Srbiji od sredine prošle godine. Glovo funkcioniše kao aplikacija preko koje možete poručiti razne proizvode, za razliku od nekih drugih aplikacija preko kojih možete naručiti samo hranu. Ova aplikacija predstavlja posrednika u odnosu prodavaca, kupaca i dostavljača sa kojima firma Glovo nema nikakve čvrste veze, već ih sve vidi samo kao korisnike aplikacije.
Kako smo pisali ranije na Mašini, ovaj inovativni model poslovanja kako se često predstavlja zapravo je samo tehnički unapređena i eksploatacija radnika i radnica koja se koristi postojećim zakonima koji ne prate tehnološki razvoj u dovoljnoj meri.
Aplikacija
Glovo se za sada u Srbiji može koristiti u Beogradu, Novom Sadu i
Pančevu. Iako je predstavništvo ove firme registrovano u Srbiji, a
regionalni centar se nalazi u Zagrebu do predstavnika Glova nije lako
doći. Kao ni ranije, tako ni sada nismo dobili odgovore na pitanja
koja smo im uputili do zaključivanja ovog teksta.
