Predstavnici četiri reprezentativna sindikata u prosveti su devetog januara održali sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem. Vučević je nakon sastanka izjavio da je ponuda Vlade da tokom 2025. poveća platu nastavnika za po 5%, u martu i oktobru.
„Dodao je da će u januaru 2026. godine i za prosvetne radnike biti povećanje za sedam odsto kao i drugima u javnom sektoru. Kako je naveo, sa 11 odsto povećanja u januaru 2025. godine, dva povećanja u martu i oktobru i povećanjem u januaru 2026, nastavnicima će biti povećane plate za 31 odsto za 13 meseci“, piše N1.
Članovi sindikata za Mašinu konstatuju da je „na stolu“ i ponuda da Vlada počne da poštuje pojedine odredbe Protokola koji je potpisan pred izbore 2023. godine, kao i da se izvrše korekcije koeficijenata za zaposlene u prosveti. O problemu koeficijenata već ste mogli da čitate u Mašini.
Po našim saznanjima, aktuelno je u toku izjašnjavanje članstva o predlogu Vlade. Rezultati izjašnjavanja bi trebalo da budu poznati već danas.
Socioekonomski zahtevi – a odgovornost?
Kako piše Vreme, „glavni zahtev prosvetnih radnika, oko koga se lome koplja, je da Vlada ispuni ono na šta se obavezala u protokolu koji je još 2023. potpisala sa sindikatima – da početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme bude izjednačena sa prosečnom republičkom zaradom“.
Od predstavnika nereprezentativnih sindikata i iz članstva reprezentativnih, kao i od šire javnosti, stižu kritike ovog zahteva. Prosvetari kažu: to su mrvice, i to bajate. Prosečna plata nam više nije dovoljna za život, već za preživljavanje. Kako je u gostovanju na Novoj S skrenuo pažnju Dejan Ilić, protokolom se država bila obavezala da plate prosvetnih radnika sa republičkim prosekom izjednači počev od ovog januara, a sada im nudi da im to ipak „učini“ – ali od oktobra 2025. Gde je razlika u parama?
Javnost muče još dva pitanja: da li to sindikalni predstavnici prosvetara koriste studentske proteste za postizanje svojih partikularnih ciljeva? A i, ako već „prodaju“ druge slojeve i puštaju da ih Vlada iskoristi kao oruđe gušenja bunta koji preti da preraste u opštenarodni, da li se uz to prodaju i jeftino?
Nereprezentativni sindikati za to vreme pitaju reprezentativne zašto pristaju na razgovor sa ljudima koji su ih već izigrali. Podsetimo, ono što nije u ponudi Vlade, a zahtevano je, je ostavka čelnih ljudi u Ministarstvu prosvete zbog opšteg stanja u prosveti i neispunjavanja obaveza na koje se država obavezala. Da li će se preko ovog zahteva preći glatko, kao da ga nije ni bilo? Ili kao da je on deo pijačnog cenkanja u kojoj svaka strana na početku da nerealnu ponudu, da bi imala prostora da drugoj „izađe u susret“?
U ovom trenutku to je u neskladu sa strategijom studentskih protesta (za koje se može spekulisati da ih reprezentativni sindikati koriste kao tegić sa svoje strane vage), koji idu na sve ili ništa – na ispunjavanje svih zahteva i strogo traženje odgovornosti svih u lancu odlučivanja koje je dovelo do obrušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Cilj ovog zahteva, naravno, nisu samo hapšenja i kažnjavanja konkretnih osoba za konkretan zločin, nego i generalna prevencija sličnih slučajeva i vraćanje koncepta odgovornosti u javni život i politiku.
Ako prosvetari laka srca i ne trepnuvši odustanu od zahteva za utvrđivanje odgovornosti za neispunjavanje prethodnih dogovora od strane Vlade kao da se podrazumeva da su političari na visokim funkcijama klasa nedodirljivih koju predsednik (koji na to nema nikakva zakonska prava) jednostavno „ne da“, šteta po društvo će biti još veća.
Po našim saznanjima, novi akter bi mogao ući u ovaj sukob. Nezvanično, računovođe u školama, na koje se ponuda ne odnosi, kažu – ako sindikati na ovo pristanu, mi se ne slažemo. Moglo bi se desiti da prihvaćeno povećanje nema ko da obračuna.
I.K.
