Od početka godine vatra je progutala oko 16 miliona hektara, odnosno površinu dvostruko veću od Austrije. Situacija je najgora u Jakutiji, a dim je stigao i do Severnog pola, 3000 km dalje.
Požar u Sibiru je oslobodio 166 miliona tona ugljen-dioksida, koliko godišnje ispusti oko 36 miliona automobila, navodi u skorašnjem saopštenju Grinpis.
Šume odvajkada poznaju sezonske požare, ali su razmere onih koji bukte širom planete posledica klimatskih promena. Poput drugih ugroženih oblasti i Sibir se ove godine suočava sa dugom sušom i nezapamćeno visokim temperaturama koje će i u narednim danima pogodovati širenju vatre.
Nastali požari, sa svoje strane, ubrzavaju globalno otopljavanje. Pored obima emisije gasova staklene bašte, sibirske požare čini posebno opasnim to što garom pokrivaju arktički led ubrzavajući i njegovo topljenje, navode iz Grinpisa.
Sibir je ogroman, požari sve brojniji, a budžet za vatrogasne službe mali. Ruski ministar prirodnih resursa i ekologije je zato početkom meseca urgirao da se budžet za gašenje udvostruči (na oko 190 miliona američkih dolara).
Međutim, sibirsku tajgu, a sa njom i ceo svet, ugrožavaju još dve okolnosti.
Jedna je to što regionalne uprave, u čijoj je ingerenciji gašenje, radi lične političke koristi, a uprkos postojanju satelitskih snimaka, situaciju na terenu u izveštajima uporno prikazuju boljom nego što jeste. Još opasnije, ruski zakoni ne predviđaju nadgledanje i gašenje požara u zabačenim i nenaseljenim predelima.
Po tvrdnjama Grinpisa, čak 90% aktivnih požara u Rusiji nalazi se u takvim, takozvanim kontrolnim zonama. Vašington Post daje umerenije navode da Rusi aktuelno gase nešto manje od 200, a zapostavljaju oko 70 pojedinačnih požara. Čak i po toj proceni u pitanju je preko 2 miliona hektara šume, blizu površine kolika je od početka godine izgorela u SAD.
Grinpis je apelovao na ruske vlasti da uvedu nadgledanje i gašenje i u kontrolnim oblastima, smatrajući da bi se tako mnogi požari mogli zaustaviti u povoju.
Podsetimo, ako izostanu hitne mere za borbu protiv klimatske krize na globalnom nivou, planeta će se do kraja veka ugrejati na temperaturu 3-5°C višu od one u predindustrijskom periodu, što će ugroziti biosferu. Ako se mere i preduzmu, najbolje čemu se možemo nadati je da se prosečne temperature do 2030. godine stabilizuju na 1.5°C više od današnjih.
U Kanadi je od početka godine izgorelo preko 3 miliona hektara, u Grčkoj i Italiji oko stotinu hiljada, a u Turskoj oko 175 hiljada hektara, govore podaci EFFIS (European Forest Fire Information System).
I.K.
