Suprotna viđenja rasta minimalne zarade – od 1900 do 7000 dinara više tokom sledeće godine?

Pred početak pregovora o visini minimalne zarade izneti predlozi sindikata, poslodavaca i vlasti se značajno razlikuju. Dodatne strepnje stvaraju i zahtevi za smanjenjem poreza i doprinosa na zarade.

Iako pregovori o visini minalne zarade za sledeću godinu još uvek nisu zvanično počeli sve tri strane koje sede za stolom Socijalno-ekonomskog saveta su iznele svoje predloge.

Prvo se oglasio Aleksandar Vučić koji je izneo očekivanja da će sledeće godine minimalna zarada biti oko 300€, odnosno oko 35.000 dinara. Predsednik države po zakonu ne bi trebao da učestvuje u pregovorima o visini minimalne zarade ali je svakako predstavnik vlasti sa velikim uticajem. Ministar finansija, Siniša Mali, je u prvom navratu podržao ovaj predlog, ali je kasnije izjavljivao kako bi minimalna zarada mogla da poraste u procentu procenjenog rasta BDP-a, odnosno za nekih 6% što bi bilo nešto manje od 34.000 dinara.

Sindikati su svoje zahteve postavili na 39.000 dinara što bi značilo izjednačavanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom. Predstavnici sindikata stalno ističu da je u okviru SES-a pre četiri godine dogovoreno da se ovo izjednačavanje postigne za 2021. godinu do čega nije došlo, tako da smatraju da bi ovo trebalo da se dogodi tokom sledeće godine.

Poslednji su svoj predlog izneli poslodavci. Unija poslodavaca Srbije je anketirala svoje članove koji su u velikom procentu podržali povećanje minimalca. Međutim, ostalo je nejasno koji iznos minimalne zarade predlažu poslodavci, dok je i zahtev za smanjenjem poreza i doprinosa na zarade koji je doša od Unije doveo do dosta pitanja u javnosti zbog čega smo zatražili dodatna pojašnjenja. Stav predstavnika poslodavaca u pregovorima će biti da je moguće podići minimalac za 6% koliko je procenjeni rast BDP-a.

„Prema našim saznanjima procenjen rast BDP-a je oko 6% što bi značilo povećanje minimalne cene rada od oko 1900 dinara. Ukoliko predstavnici Ministarstva finansija procenjuju da rast može biti veći, onda su očekivanja poslodavaca da deo finansijskog tereta i država preuzme na sebe i podrži predloge poslodavaca i uveća neoporezivi deo zarade i umanji poreze i doprinose. Umanjenjem troškova na zaradu i jačanjem kontrolnih funkcija država može uticati na smanjenje sive ekonomije i time povećati prihode prevođenjem svih onih koji posluju nelegalno u legalne tokove“, kaže za Mašinu Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Sudeći po do sada iznetim stavovima o visini minimalne zarade za sledeću godinu primetno je da predlog sindikata (39.000) premašuje predloge vlasti i poslodavaca za četiri do pet hiljada dinara. Dosadašnji pregovori su pokazali da do dogovora poslodavaca i sindikata teško dolazi po ovom pitanju, pa tako najčešće država bude ta koja „preseče“, tako da je sindikatima potrebna mnogo ozbiljnija kampanja i vršenje pritiska ukoliko žele da postignu značajnije pomeranje minimalca.

Čistačica riba stepenice u stambenoj zgradi
Foto: Marko Miletić / Mašina

Šta znači smanjenje poreza i doprinosa na zarade

Često se govori o tome da porezi i doprinosi opterećuju poslodavce, pa tako i u slučaju pregovora o minimalnoj zaradi predstavnici poslodavaca nešto veće povećanje minimalca uslovljavaju smanjenjem poreza. Međutim, retko se govori o tome koliko poreza zapravo plaćaju radnici i čemu zapravo služi novac koji poslodavci uplaćuju na osnovu poreza i doprinosa na zarade.

Za primer možemo uzeti minimalnu neto zaradu od 32.000 dinara. Za takvu zaradu zaposleni plaća poreze i doprinose u iznosu 8564 dinara (14% Penzijsko i invalidsko osiguranje, 5,15% zdravstveno osiguranje i 0,75% za fond u slučaju nezaposlenosti). Na istu tu zaradu poslodavac plaća 7165 dinara na ime poreza i doprinosa (11,5% Penzijsko i invalidsko osiguranje, 5,15% zdravstveno osiguranje). Dakle, veći teret snose zaposleni.

Pošto se zarade računaju i isplaćuju preko administracije i računovodstva poslodavca stvara se utisak da sve te poreze i doprinose plaća upravo poslodavac, što je daleko od stvarnog stanja.

Ukoliko se smanje porezi i doprinosi za poslodavce to će automatski značiti i manje novca koji se sliva u budžet za javno zdravstvo što zatim vodi ka pogoršanju zdravstvene zaštite za sve stanovnike, ali i ka manjem ulaganju u PIO fond što će značiti i manje penzije za iste te radnike.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i države će pregovarati u toku sledeće dve nedelje u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. U dvadeset godina rada ovog tela i održavanja „socijalnog dijaloga“ samo se jedne godine desilo da su se sindikati i poslodavci sporazumeli o visini minimalne zarade, svih ostalih godina usled nepostojanja dogovora o visini minimalca je odlučivala Vlada.

Prethodni članak

Požar u Sibiru veći od svih ostalih požara zajedno

Očajni građani i zabrinuti stručnjaci: ne nazire se kraj požaru na deponiji u Vinči

Sledeći članak