„Na sastanku održanom 11. septembra 2024. godine, u prisustvu Vaših saradnika, obećali ste da ćete lično istražiti okolnosti smrti moje supruge, Merite Bekirovski, i dostaviti nam odgovore u roku od 10-15 dana. Ovo obećanje trebalo je da nam donese razjašnjenje koje već godinama tražimo i vrati bar deo poverenja u institucije. Nažalost, gotovo tri meseca kasnije, nismo dobili nijednu informaciju niti objašnjenje“, navodi se u otvorenom pismu koje je predsednik udruženja Pravo na život – Meri uputio ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
„Jedino obećanje sa tog sastanka koje ste formalno ispunili jeste formiranje radne grupe za unapređenje rada službi hitne pomoći, formirane 2. oktobra 2024. godine. Međutim, ta radna grupa nije održala nijedan sastanak niti preduzela ikakve konkretne mere. Ovo ukazuje da je formiranje grupe bio samo formalni gest bez suštinskog ishoda – potez koji stvara privid aktivnosti, dok ključni problemi ostaju nerešeni“, ocenjuje Dejan Zejnula, predsednik udruženja Pravo na život – Meri.
Zejnula: Sve odgovore sam uzalud pokušavao da dobijem kroz institucije
Kako smo ranije pisali, udruženje Pravo na život – Meri se zalaže za unapređenje rada službi hitne pomoći. Zejnula se Lončaru obratio kao član posebne radne grupe za izradu predloga mera za unapređenje rada službi hitne pomoći, predsednik udruženja “Pravo na život – Meri”, ali pre svega kao građanin Srbije koji je direktno pogođen neadekvatnim funkcionisanjem ovog sistema „i koji još uvek čeka odgovore koje ste obećali“.
Zejnula objašnjava da je proteklih meseci Ministarstvu zdravlja poslao još dva dopisa u kojima elaborira zašto podozreva da se smrt njegove supruge u vozilu hitne pomoći desila pod sumnjivim okolnostima koje su, moguće, zataškane. Predsenik udruženja Meri naglašava da je sve odgovore strpljivo pokušavao da dobije kroz institucije, pre nego što se obratio medijima.
„Vaša reč je test poverenja u institucije ove zemlje“
„Vaša reč nije samo lično obećanje dato meni – ona je test poverenja u institucije ove zemlje. Kada ministar zdravlja ne održi svoje obećanje, to nije samo izneverena jedna porodica, već i svi oni koju su se našli u sličnoj situaciji poput mene i mog sina, pa i svi građani Srbije koji žele da veruju u pravdu i pravičnost institucija. Poštovanje i poverenje u institucije ne grade se praznim rečima i neispunjenim obećanjima, već transparentnim delovanjem i odgovornošću za izgovorene reči“, navodi se u otvorenom pismu.
Zejnula od Ministarstva zdravlja zahteva da dostavi informacije o preduzetim radnjama u vezi sa smrtnim slučajem njegove supruge, kao i održavanje obećanog sastanka nakon preduzetih radnji na kojem bi se detaljno razjasnili svi sporni postupci; da aktivira radnu grupu i omogući njen suštinski rad na rešavanju problema, kako se kaže u pismu, te da pokrene donošenje zakonskog akta koji će urediti rad hitne medicinske pomoći i obezbediti jednake standarde za sve građane.
Kako se navodi na sajtu Pokreta za život – Meri, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji uređuje rad Hitne pomoći. Zdravstvena zaštita u Srbiji je definisana Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdrvstvenom osiguranju. Rad Hitne pomoći bliže uređuje član 60. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
I.K.
