Rasprava na plenarnoj sednici EP, na temu „Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji“, biće održana u popodnevnim časovima, uz učešće predstavnika Evropske komisije i Saveta EU. Ta rasprava je uvrštena u dnevni red na inicijativu političke grupe Socijalisti i demokrate.
Prethodno je danas bila održana panel diskusija „Srbija: Demokratija na raskršću“, koju su organizovale tri progresivne političke grupe u Evropskom parlamentu – već pomenuti Socijalisti i demokrate, te Zeleni i Obnovimo Evropu.
Predistorija
Društveno-politička kriza u Srbiji započeta je pre 10 meseci, kada se obrušila betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, te odnela 16 ljudskih života. Od tog trenutka započeta je studentska pobuna, došlo je do blokada fakulteta, a građanski protesti traju do danas.
Ipak, kada je u pitanju Evropa, deluje da su slike i video snimci iz Srbije sporo putovali. EU je na masovne proteste i krizu unutar države mahom ostajala nema, a kada bi se i pojedini političari unutar bloka oglašavali, uglavnom se radilo o šturim, diplomatskim uvežbanim govorima, bez konkretne težine.
Drugim rečima, delovalo je kao da Vučić, i pored svega, ne gubi podršku svog najbitnijeg saveznika – Evrope.
Međutim, nakon 15. marta te slučaja „zvučni top“, režim je dao naznake da kreće u novu fazu obračuna s pobunjenim narodom na ulici. Već početkom leta, policijska brutalnost nad građanima dešavala se širom Srbije – i traje do dana današnjeg.
S tim u vezi, kako je situacija u Srbiji vremenom eskalirala, odnosno kako je vlast sve češće kršila demokratske vrednosti na kojima počiva EU, tako su i negodovajući glasovi unutar bloka o dešavanjima u Srbiji postajali sve učestaliji.
I onda su, poput horskog pevanja, strani mediji počeli masovno da izveštavaju o represiji u Srbiji – od londonskog Fajnenšal Tajmsa, nemačkog Dojče Velea do francuskog Le Monda. Ovakvi naslovi došli su u momentu kada je početkom avgusta došlo do najvećih sukoba između građana i policija, otkako su počeli protesti u državi, ali i tokom svih 13 godina otkako je Vučić za kormilom zemlje.
Upravo je Fajnenšal Tajms tako ocenio da nakon osam godina, koliko je predsednik Srbije, a pre toga i premijer, Vučić i dalje vodi više neku vrstu „kontrolisane demokratije“ nego punokrvne autokratije. U tom tekstu, koji je itekako bio kritičan prema aktuelnom režimu, se takođe navodi da Evropa mora da pojača pritisak na predsednika Vučića da bude odgovorniji i da održi istinski fer izbore, kako bi se izbeglo dublje demokratsko nazadovanje.
„Ako to ne učine i Srbija krene dalje autoritarnim putem, neće biti samo Vučić kriv, nego i njegove zapadne pristalice koje skreću pogled“, pisao je ugledni londonski list.
Le Mond je takođe ukazao na pasivnost Evrope, te naveo da se Vučić očigledno nada da će novonastalo nasilje na ulicama Srbije diskreditovati srpske studente, posebno u očima Evropske unije i njenih lidera.
Ako se po jutru dan poznaje, ovakvi tekstovi po stranim medijima su itekako bili predskazanje za ono što sledi.
U tom smislu, činjenica da će Srbija biti predmet rasprave među poslanicima EP ne treba da čudi. Ono što pak jeste pitanje je da li to, u bilo kojem smislu, istinski predstavlja problem po Vučićev režima?
Oštrije poruke nego inače
Evropski zeleni su na konferenciji za medije, pre gorepomenute panel diskusije o situaciji u Srbiji, saopštili da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen mora da zauzme jasan stav o Vučiću i da on ne sme da se oseća nedodirljivim.
„Ključno je da bi EU trebalo da uvidi da Vučić nema imunitet. On oseća da je nedodirljiv jer je povezan sa najvećom grupom u EU (Evropska narodna partija), povezan je sa institucijama… Oseća se nedodirljivim. Politička poruka nije protiv naroda Srbije. Da bismo podržali narod moramo da napravimo razliku. Vučić igra na različitim terenima i on želi da postane kralj. Dužnost ove institzcije je da ne bude više nedodirljiv ida bude pozvan na odgovornost zbog svojih postupaka“, kazala je kopredsednica Evropskih zelenih Vula Ceci.
Tokom samog panela je ukazano da je demokratska Srbija od suštinskog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana, ali i cele Evrope, i da ona neće moći da postane deo Evropske unije (EU) sa vlašću Aleksandra Vučića.
„Pitanje demokratije u Srbiji nije samo unutrašnje. Srbija koja poštuje slobodu, demokratiju i vladavinu prava je važna i za čitav region i za Evropu“, kazao je evroposlanik zelenih Vladimir Prebilič tokom diskusije, u kojoj su učestvovali i evroposlanici Helmut Brandšteter (Obnovimo Evropu) i Katlin van Brent (Socijalisti i demokrate) i predstavnici pet opozicionih partija iz Srbije.
Ovakve poruke iz Evrope jesu oštre, ali treba se napomenuti da dolaze s instace koja je uvek kritički gledala na dešavanja u Srbiji – jednostvano, Socijalisti i demokrate, a pogotovo zeleni, gotovo uvek ukazuju na probleme u Srbiji.
Takođe, radi se o progresivnoj grupaciji kojoj je glavni protivnik unutar EP upravo Evropska narodna partija (EPP), koaliciji kojoj i sama SNS pripada, odnosno čija je pridružena članica od 2016. godine.
Ali, i odande dolaze, uslovno rečeno, packe.
Naime, predsednik te poslaničke grupe u Evropskom parlamentu Manfred Veber poručio je da budućnost SNS unutar EPP upitna, odnosno da će se i o tome raspravljati unutar grupacije u narednim danima.
On je u obraćanju medijima pred plenarnu sednicu u Strazburu rekao da EPP pažljivo prati situaciju i razvoj događaja u Srbiji.
„O tome imamo podeljena mišljenja u EPP. Svesni smo razvoja događaja, vidimo snimke odatle. EPP nije slepa na dešavanja u Srbiji. Lideri su počeli nadgledanje o Vučiću i članstvu SNS i o tome će raspravljati narednih dana“, objasnio je Veber.
Kritike dolaze i od evropske komesarka za proširenje Marta Kos – čija su saopštenja tokom ovih 10 meseci o situaciji u Srbiji bila, blagorečeno, indiferentna.
Ona je reagovala na Vučićeve nedavne izjave, u kojim je članove EP nazavao „ološima“, i istakla da takve reči protiv (EU) neće poboljšati reputaciju Beograda u Evropi.
Prema rečima Kos, kad se članovi Evropskog parlamenta nazivaju ološem, to pokazuje da je upitno razumevanje demokratije.
„Izgradite pravosuđe koje je nezavisno i sposobno da se efikasno bori protiv korupcije. Obezbedite da mediji mogu da rade slobodno i nezavisno, kao i reformu izbornog zakona koja garantuje da samo volja srpskog naroda odlučuje o većini u parlamentu“, poručila je Kos.
Ovakvi odgovori, odnosno osvrt na stanje pravosuđa i korupcije unutar države, itekako imaju, barem deklarativnu, težinu.
„U Beogradu imamo problem“, dodala je Kos.
Međutim, postavlja se pitanje da li se režim u Beogradu stvarno nalazi u problemu, ili su pak u pitanju „jače“ opomene?
Ova sednica je trebala da se održi još u junu, ali je pomerena – o razlozima se može diskutovati, ali je činjenica da je Vučić ovim odlaganjem dobio na vremenu.
Takođe, kada je u pitanju izbacivanje SNS-a iz EPP, primer Orbana i njegovog Fidesa se može uzeti, ali oni nisu izbačeni, već su sami izašli iz te evropske porodice. Drugim rečima, EU i dalje trpi Orbana, i pored svih optužbi na njegovo račun – da u Mađarskoj ne postoji vladavina prava, kršenja demokratskih principa, korupcija…
Naposletku, kada se već spominje Ursula fon der Lajen, briselski Politiko je u današnjem tekstu ocenio kako se ona sprema da se suoči sa ljutim i neposlušnim Evropskim parlamentom koji želi da iznese svoju dugačku listu žalbi koliko i da čuje njene planove za budućnost.
Ukoliko se to uzme u obzir, odnosno da se i sama Evropa te i EP nalazi u svojevrsnoj krizi, postavlja se pitanje da li će, mimo diplomatskog oštrog rečnika, EU zaista promeniti stav prema aktuelnom režimu u Srbiji? Ili je sve ovo, pak, forme radi.
M.B.
