U izveštaju o požaru na gradskoj deponiji Informer je napisao da je „indikativno” da su članovi pokreta NDMBG požar snimali dronom neposredno nakon njegovog izbijanja i, navodno, pre dolaska vatrogasaca. U istim izveštajima tabloidi su insinuirali upletenost poslanice Evropske partije zelenih, Viole fon Kramon, koju nazivaju „poznatom albanskom lobistkinjom” u akcident u Vinči.
Podsetimo, nekoliko aktivista Ne davimo Beograd je zajedno sa Violom fon Kramon posetilo gradsku deponiju u nedelju objavilo snimke sa lica mesta i zahvalilo se na radu pripadnicima gradske vatrogasne službe, koje su zatekli u aktivnosti ograničavanja širenja požara.
Ne davimo Beograd je na optužbe reagovao saopštenjem u kom se navodi da izveštavanje Informera, Srpskog telegrafa, Alo i TV Pink svedoči o tome da režimski mediji u Srbiji stvaraju atmosferu laži:
„Pokret Ne davimo Beograd godinama upozorava na opasnost izazvanu neadekvatno obezbeđenom i vođenom deponijom u Vinči, kao što je izveštavao građane i borio se protiv katastrofalnog projekta izgradnje spalionice”, navodi se u saopštenju.
Podsetimo, Grad Beograd je 2017. je sa privatnim partnerom, francuskom kompanijom za upravljanje otpada Suez ugovor o gradnji spalionice otpada. U svrhu realizacije ovog ugovora osnovana je firma „Beo Čista energija“, lokalni predstavnik Sueza. Privatni partner se obavezao da od postojećeg otpada u spalionici proizvodi biogas i električnu energiju, a da postojeću deponiju sanira.
Grad se sa svoje strane obavezao da privatnom partneru u narednih 25 godina isplati preko milijardu evra po osnovu operativnih troškova spalionice.
Transparentnost Srbija je objavila prvu verziju ugovora u kojoj stoji i da su se gradske vlasti obavezale da od Sueza, preko firme „Beo Čista energija“, otkupljuju proizvedenu struju po cenama višim od tržišnih, a po osnovu statusa povlašćenog proizvođača energije iz obnovljivih goriva.
Većina stručnih i političkih aktera nikada nije kritikovala samu ideju zatvaranja i saniranja stare deponije, koja je od 1977. godine, kada je otvorena, zauzela 68 hektara, narasla u visinu na preko 40 metara, te koja se periodično pali, ugrožavajući javno zdravlje.
Nekoliko udruženja i predstavnika opozicije, međutim, od kada je ugovor sklopljen skreće pažnju na to da je on zakonski i ekonomski loše formulisan. Organizacije Bankwatch, A11, Transparentnost Srbija i Ne davimo Beograd su više puta upozoravale javnost na to da pojedine stavke ugovora nisu u skladu sa domaćim i evropskim zakonodavstvom. Tako u izveštaju o neregularnostima u partnerstvu grada Beograda i firme „Beo Čista energija“ istraživači Bankwatcha navode da potonja ne može da dobije status povlašćenog proizvođača u otkupu struje po evropskim pravilima (sa kojima Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo) jer ona ne prepoznaju sagorevanje plastičnog otpada kao obnovljivi izvor energije.
Sporna je i izuzetno visoka nadoknada koju se Grad obavezao da isplaćuje privatnom partneru tokom čitavih četvrt veka, kao i činjenica da je javnost, po običaju, bila gotovo potpuno isključena iz procesa odabira tehnologije i partnera, te i naknadno ostala uskraćena za ključne informacije o projektu.
I.K.
