Rad na izmenama Zakona o sezonskom radu, o čemu ste mogli opširno da čitate na Mašini, je sasvim očekivao tokom perioda odmora i velikih vrućina ostao pomalo zapostavljen u hladovinama kancelarija državne uprave. Ipak, kako nezvanično saznajemo preko naših izvora novi sastanak radne grupe zadužene za rad na nacrtu ovog zakona će biti održan za nekoliko dana.
S obzirom da je ovaj nacrt doživeo već nekoliko izmena, pa se tako više i ne odnosi na „sezonske poslove“ već na „radno angažovanje zbog povećanog obima posla“, pretpostavlja se da bi ovo mogao biti i poslednji sastanak radne grupe. Nakon toga bi trebalo da usledi javna rasprava koju je i ministarka Darija Kisić Tepavčević najavila na tribini portala Mašina početkom juna.
Od samog početka izrade ovog zakonskog predloga mišljenja su bila veoma polarizovana. Sindikati, stručnjaci za radno pravo i organizacije civilnog društva su bili izrazito protiv, dok su predstavnici vlasti i NALED-a smatrali da je nužno i dobro doneti ovakav zakon.
Dok iz Ministarstva čekamo potvrdu o nastavku rada na izmenama Zakona o sezonskom radu pogledali smo akcione planove i međunarodne konvencije koje država Srbija donela i ratifikovala a koji su u suprotnosti sa onim što donose izmene Zakona o sezonskom radu. Naime dok se država u različitim strateškim dokumentima zalaže za smanjenje procenta privremeno angažovanih radnika, izmenama Zakona o sezonskom radu otvara mogućnost za sasvim suprotan trend.
Akcioni planovi ne podstiču sezonske i povremene poslove
U procesu pregovora Evropske unije i Srbije, pristupno poglavlje 19 odnosi se na „socijalnu politiku i zapošljavanje“. Ovaj deo usaglašavanja sa politikama EU Vlada je poverila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je i izradilo „Akcioni plan za poglavlje 19“.
U ovom dokumentu vlast se opredeljuje za ukidanje rada van radnog odnosa kako bi se uskladila sa politikama EU. Međutim, potencijalno usvajanje izmena Zakona o sezonskom radu ne obećava kretanje u tom smeru.
Do sada se ovaj zakon odnosio na sezonski rad u poljoprivredi, dok će, ukoliko budu usvojene izmene njegovo delovanje biti prošireno i na druge privredne grane. U poslednjem nacrtu ovog zakonskog predloga, u koji su novinari Mašine imali uvid, jasno se kaže da on reguliše „radno angažovanje van radnog odnosa“.
Iako poslodavci i sada imaju dovoljno mogućnosti da angažuju radnike u kraćem periodu (rad na određeno, rad preko agencija, pp ugovori …) ovaj zakon bi im omogućio da zbog „povećanog obima posla“ kao „sezonce“ angažuju radnike ne samo u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu već i u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu, kućnim pomoćnim poslovima i negovateljstvu.
Jedna od ključnih stvari koje se pominju u „Akcionom planu za poglavlje 19“ je donošenje strategije za zapošljavanje i akcionih planova za njeno sprovođenje. Država je ovo i uradila, međutim u „Akcionom planu za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine“ ona se zalaže za postepeno smanjivanje procenta radno angažovanih na sezonskim i privremenim poslovima. Smanjivanje tog broja je sasvim u skladu sa namerom usklađivanja sa EU ali je, ponovo, teško ostvarivo ukoliko se donose zakoni koji podstiču upravo takvu vrstu radnog angažovanja.
U „Akcionom planu za sprovođenje strategije zapošljavanja“ se kaže da je tokom 2019. godine u Srbiji 3,3% radnika bilo angažovano na sezonskim i privremenim poslovima. Cilj ovog plana je da se taj procenat spusti na 2,1% 2023. godine što je upitno ukoliko se donesu izmene Zakona o sezonskom radu koje se odnose na više privrednih grana.
Dodavanje poslova iz sektora građevinarstva u izmenjeni Zakon o sezonskom radu je izazvalo najviše polemika u javnosti. Angažovanje građevinaca vam radnog odnosa je sasvim suprotno sa Konvencijom 94 Međunarodne organizacije rada koju je Srbija potpisala tokom ove vlasti.
Kakav će se nacrt zakona pojaviti u javnosti i da li će i na koji način biti održavana javna rasprava ostaje nam da vidimo.
