Upravni odbor Letonskog sindikata zaposlenih u obrazovanju i nauci (LIZDA) odlučio je da 24. aprila organizuje protest koji će biti praćen trodnevnim štrajkom, javlja Javni medijski servis Letonije. Štrajku će se pridružiti i zdravstveni radnici, što bi moglo da rezultira manifestacijom nezadovoljstva radnika kakav nije viđen u toj baltičkoj zemlji otkada je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, piše portal Mérce.
Sindikat je odlučio da stupi u štrajk jer se Vlada ne pridržava dogovora koji su postigli prošle godine. Naime, prošlog septembra je oko 23.000 prosvetnih radnika bilo spremno da stupi u štrajk zbog prevelikog obima posla i pada realnog iznosa plata, ali su od obustave rada odustali nakon što je vlada postigla dogovor sa sindikatom koji ih zastupa.
Tokom septembarskih pregovora Vlada Letonije je popustila pred zahtevima nastavnika ne samo povodom povećanja plata za narednu godinu i ograničenja obima posla, nego se i obavezala na izradu i odobrenje plana povećanja plata nastavnika u srednjoročnom planiranju budžeta.
Vlada je trebalo da krene sa realizacijom svojih obaveza prema sektoru prosvete od januara ove godine, međutim umesto toga premijer je istupio sa poznatom retorikom protiv javnog sektora.
Premijer Letonije Krišjanis Karinš je najpre rekao da je povećanje plata moguće samo uz racionalizaciju školskog sistema, što sad već svi dobro znamo da u praksi znači otpuštanja prekopotrebnog nastavnog kadra i druge metode povećanja obima posla po nastavniku. Premijer je svoj neoliberalni pristup javnom sektoru zatim začinio pokušajem stvaranja društvenih podela:
„Druga opcija bi bila preraspodela resursa, odnosno uzimanje od drugih. Onda mi pokažite odakle da uzmem novac! Iz fonda za odbranu? U trenutnoj geopolitičkoj situaciji? Od penzionera? Od doktora? Od policije?”
Ali taktika vlasti da podeli radnike pokazuje znake slabosti, budući da je i sindikat zdravstvenih radnika najavio da će se pridružiti štrajku prosvetara. Uz to, iz LIZDA-e su saopštili da su do sada dobili podršku i od nekoliko nevladinih organizacija.
Predsednik Letonskog saveza lekara Ilze Aizsilniece je izjavio da je finansiranje zdravstvenog sistema na „tridesetogodišnjoj dijeti”, i da je ranije obećano povećanje plata premalo da bi promenilo postojeće stanje.
Prema portalu In Defence of Marxism, aktuelni štrajkovi su posebno važni jer u Letoniji nakon restauracije kapitalizma gotovo da nije bilo štrajkova: prema podacima OECD-a, od 1991. do 2010. godine bilo je 0 štrajkova na 1000 stanovnika godišnje. Socijalno nezadovoljstvo se, međutim, sve više oseća, posebno poslednjih godina kako su COVID-19 i rat u Ukrajini pojačali krizne efekte:
„Pored rasta cena energenata, letonski radnici i mladi moraju da se suoče i sa prekomernom inflacijom: potrošačke cene su porasle za 20,3% u februaru 2023. u odnosu na isti period prethodne godine. Novi slojevi radnika se pridružuju borbi, razbijajući status kvo koji je uspostavljen nakon 1991. godine.”
A.J.
