Uprkos obećanjima nadležnih, umetnici su primorani sami da se snalaze. A problema je mnogo.
Samo jedan u nizu tiče se sanacije i rekonstrukcije prostora Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ kojim upravlja ULUS, a koji je, po njihovim rečima, u vrlo lošem stanju.
Decenijama oronuo, Paviljon je dodatno oštećen, požarom koji je izbio u martu 2021. godine, i koji je zahvatio potkrovlje Paviljona i privremeno onemogućio korišćenje celokupne zgrade koja je izložbeni prostor ULUS-a i Beograda.
Kako portal Vreme izveštava povodom predstojeće aukcijske izložbe pod nazivom „Iz Cvijetinih skrivenih odaja“, Udruženje je od nadležnih dobilo obećanje da će renoviranja biti, Ministarstvo kulture i informisanja poverilo je izradu projekta rekonstrukcije gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture – čije su autorke Aleksandra Šević i Ksenija Ćirić, projekat je završen, čak je i Evropska banka dala zajam da se to uradi, dobijena je i građevinska dozvola.
Stoga je ova izložba ujedno i podsetnik za Ministarstvo kulture i Vladu Srbije na obećanje da će, nakon požara, rekonstruisati Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu.
„Od požara do sad mi se sami bavimo zgradom. Tako smo sad organizovali prodaju dela koja imamo u depou, odnosno da taj novac upotrebimo za krov, za instalacije i slično što podrazumeva svaki javni prostor“, izjavila je za Vreme Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora ULUS-a.
Radi se o 260 umetničkih radova koji su mnogobrojni autori ostavljali Paviljonu nakon svojih izložbi ili ih poklanjali. Ramujkić naglašava da su poštovali Pravilnik o napuštenim umetničkim delima koji su doneli 2020. godine, i da su svim autorima nađenih dela omogućili da ih, ako žele, uzmu.
„Ispostavilo se da je u depou bilo slikarstvo od 1950. do 2020. godine, što je fascinantan raspon, i da među njima ima umetnika čija su imena poznata u javnosti“, objasnila je Vahida Ramujkić.
I pored urgentnih potreba za rekonstrukcijom, članica UO ULUS-a kaže da nemaju nikakvih informacija o tome, uprkos činjenici da rok za realizaciju zajma Evropske banke ističe iduće godine.
„’Cvijeta’ nije na spisku prioriteta za rekonstrukciju institucija kulture koje je objavilo Ministarstvo kulture“, konstatuje.
Podsetimo, nakon uviđaja policije, uviđaj su, kako bi utvrdili nastalu štetu zbog požara, obavili i nadležni iz Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, a svoj izveštaj su dostavili Ministarstvu kulture i informisanja i Udruženju 16. marta 2021. godine.
Prilikom zvanične posete pomoćnika ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, Radovana Jokića, neposredno nakon incidenta, konstatovano je da je za saniranje posledica požara i omogućavanje kontinuiteta rada Udruženja likovnih umetnika Srbije neophodna pomoć i saradnja sa nadležnim institucijama – Ministarstvom kulture i Upravom Grada Beograda i da se u najskorijem roku očekuje sastanak sa njihovim predstavnicima.
Iako je prošlo više od dve godine, u ULUS-u ne gube nadu:
„Osim što svaki čas nešto krpimo i popravljamo, sređujemo arhivu i dokumentaciju kako bismo bili spremni ako nekom srećom dođemo u situaciju da je zbog rekonstrukcije zgrade privremeno premestimo u drugi prostor,“ Ramujkić objašnjava novinarki Vremena, Sonji Ćirić.
V.K.
