Protest Sindikata nauke: „Samo solidarnost, to jedino može da nas spasi“

Na ćutanje Vlade Srbije Sindikat nauke je odgovorio protestom i ponovo je predao zahtev za dostojanstven radni položaj naučnica i naučnika.

Protest Sindikata nauke ispred Vlade: „Samo solidarnost, to jedino što može da nas spasi“

Vlada Srbije već mesec dana ne odgovara na zahteve Sindikata nauke koji se tiču radnog statusa naučnica i naučnika.

Reagujući na ćutanje nadležnih, predstavnici sindikata su se okupili danas ispred Vlade Republike Srbije gde su se obratili javnosti i ponovo Vladi predali svoje zahteve s napomenom da odgovor očekuju do 7. februara.

Predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović prokomentarisala je urgentnost situacije.

„Ako ne rešimo probleme sada, ovo stanje će se produžiti do 2025. godine.“ Jovović je skrenula pažnju i na značaj zajedničke borbe za bolji položaja naučnih radnika i rekla je da „[s]amo solidarnost, to jedino može da nas spasi“.

Podsetimo, prema proceni Sindikata nauke odbijanjem da reguliše radni status, država oštećuje više od 60% naučnih radnika u Srbiji.

Na današnjem skupu ispred Vlade predstavnici sindikata su ponovo naglasili da oni ne traže povećanje plata, već da se prema postojećem zakonskom okviru reše problemi nejednakih plata i nesigurnih radnih uslova u nauci.

„Zakonski okviri već postoje, potrebna je samo dobra volja da se oni sprovedu“, kazao je medijima Aleksandar Knežević, predsednik pododbora Sindikata nauke.

Kako smo ranije pisali, zahtevi Sindikata nauke tiču se radnog statusa naučnika i naučnica u Srbiji. Sindikat od nadležnih institucija zahteva siguran posao za sve naučnike, jednake plate za jednak rad i doslednu primenu zakona u sektoru nauke, kojima se reguliše rad.

Određivanje visina plata u sektoru nauke je nepravedna. Mnogi naučni radnici u Srbiji primaju plate na osnovu kategorizacije iz 2011. godine. Osim toga, sama radna mesta naučnika su na klimavim nogama.

„Kolege koji su naučni radnici pri fakultetima dobijaju ugovore o radu koji su oročeni na godinu dana, i tako godinama, sa izgovorom da ni fakulteti nemaju garancije od države da će finansiranje njihovih radnih mesta biti redovno“, objasnio je Srđan Atanasovski iz Sindikata nauke u ranijem razgovoru sa novinarima Mašine.

Pored navedenih problema, nesigurnosti u sektoru nauke doprinosi i način finansiranja. Od 2011. do 2019. godine nauka se u Srbiji finansirala isključivo preko projekata. Međutim, iako je institucionalno finansiranje ušlo u zakone, za šta se sindikat zalagao, ono se već treću godinu ne primenjuje, već je na snazi takozvano prelazno finansiranje, koje ponavlja formu projektnog finansiranja zaključno sa 2019. godinom, iako su sami projekti završeni.

Protest Sindikata nauke ispred Vlade: „Samo solidarnost, to jedino što može da nas spasi“
Predstavnici Sindikata nauke protestuju ispred Vlade u Beogradu, 31. januara 2022; Foto: Kampanja Za dostojanstven rad u nauci

Sindikat nauke je krajem prošle godine pokrenuo kampanju Za dostojanstven rad u nauci. Atanasovski je u razgovoru povodom kampanje prokomentarisao odnos između nadležnih institucija i reprezentativne organizacije naučnih radnika:

„Država se diči time što je u sektoru nauke u dijalogu sa sindikatom. Međutim, ovako ne izgleda dijalog: mi ukazujemo na nepoštovanja zakona, nesređenost našeg sektora, samostalno predlažemo rešenja, aktivno doprinosimo radnim grupama, a sve to nailazi na muk države i nespremnost da se problemi reše. Zbog toga smo i pokrenuli kampanju – njen cilj je da široj javnosti Srbije ukaže na probleme sa kojima se suočavamo.“

I.K

Prethodni članak

Sindikati u Srbiji rodno neravnopravni

Zabrinutost međunarodnih organizacija za nezavisnu scenu i institucije savremene umetnosti u Sloveniji

Sledeći članak