Naučnici trpe decenijsku nepravdu, posebno kada su zakonske regulative u pitanju, rečeno je na današnjoj pres konferenciji Sindikata nauke u Medija centru. Naučni radnici rade u nedostojanstvenim uslovima, a ključni problem sa kojim se suočavaju tiče se njihovog radnog statusa:
„Nadali smo se da će donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima agonija projektnog finaniranja nestati i da ćemo preći na institucionalno finansiranje. Međutim to se nije desilo“, kazala je Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke i naučna savetnica na Institutu za medicinska istraživanja.
Jovović je objasnila da iako je donet Zakon o nauci i istražvanjima, nedostaje niz podzakonksih akata kojima bi se uredio radni status i položaj naučnih radnika:
„Sindikat je radio na relevatnim podzakonskim aktima koji bi trebalo da urede institucionalno finansiranje, koeficijente i druge aspekte rada u sektoru nauke, ali ti podzakonski akti nisu doneti.“
Viši naučni saradnik Insituta za medicinska istraživanja, Milan Ivanov, je na vlastitom primeru ukazao na jedan tip problema kojima se naučnici suočavaju:
„Radim na Institutu za medicinska istraživanja od 2007. godine. Moja aktuelna zarada se definiše na osnovu rezultata i uspeha koje sam ostvario između 2005. i 2009. godine.“
Nepravedno određivanje visine plata i nejednakosti u platama su samo neki od problema koje proizlaze iz nedostatka regulacije radnog statusa naučnika. Naučni radnici se zapošljavaju na osnovu ogovora o radu koji traju godinu dana ili kraće, što stvara egzistencijalnu nesigurnost i onemogućuje planiranje života.
„Kolege ne mogu da rešavaju osnovna životna pitanja. Oni, na primer, ne mogu da uzmu stambeni kredit, jer banka ih ne prepoznaje kao krednitno sposobne“, naveo je Aleksandar Knežević predsednik Pododbora Sindikata nauke.
Knežević je skrenuo pažnju da su ranija investiranja u sektor nauke pokazali rezultate. Naime veliki projekti Ministarstva nakuke raspisane krajem 2010. godine stavile su u pogon naučne kapacitete zemlje, a rezultati tog ulaganja pokazali su se u dospevanju Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu Univerziteta, na kojem se do 2016. pozicionirao u gornjih 10%. Otkako su ti projekti istekli, a naučni rad ostao van institucionalnog finansiranja i rejting Univerziteta u Beogradu pada.
„Ministarstvo mora da donese odluku da se sistem rada naučnih radnika uredi, to je ono što mi tražimo“, kazao je Knežević.
Budući da socijalni dialog sa nadležnim državnim organima ne donosi plodove Sindikat naučnika će da krene u kampanju za dostojanstven rad u nauci.
Srđan Atanasovski, naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, je naveo da ono što naučnici traže ne prelazi granice postojećeg Zakona o radu.
„Tražimo da nadležno ministarstvo napravi odlučan korak od ugovora sa ograničenim trajanjem ka ugovoru o radu na neodređeno. Tražimo da nam država ponudi rešenje problema u sektoru nauke i da se najugroženijim naučnim radnicima hitno obezbedi bolji položaj“ naveo je Atanasovski govoreći o kampanji za dostojanstven rad u nauci.
On je pozvao naučne radnike i radnice koji rade na osnovu ugovora sa ograničenim trajanjem da se pridruže sindikatu i kampanji.
A.J.
