„Prvi put u barem novijoj istoriji Bosne i Hercegovine da su mladi ti koji generišu proteste. Imali smo dosta protesta, evo poslednjih jedanaest godina koliko sam u novinarstvu, od Pravde za Dženana i drugih protesta, ali nikada do sada se nije desilo da su mladi ti koji generišu te proteste, oni koji ih okupljaju i oni koji su dominantna grupa”, navodi Tomić.
On dodaje da su to čak većinom, ne studenti, već srednjoškolci i da je prvi put neophodno nekoga na protestu pitati li je punoletan. Smatra da je ova saobraćajna nezgoda samo povod i da se godinama sve samo nagomilavalo.
„Kada razgovarate sa tim mladim ljudima, oni kažu: trpili smo i prećutali smo i Jablanicu, i brojne femicide, i Dženana, i ubijenu doktoricu na pešačkom prelazu, i Denisa Mrnjavca, pre skoro dvadeset godina, kada je izboden u prepunom tramvaju”.
Kaže da je ovaj slučaj doveo do toga da se mladi poistovete sa preminulim studentom Erdoanom i sa teško povređenom učenicom Elom jer su, kako navodi, „oni pokošeni dok su stajali na tramvajskoj stanici, slali poruku drugu, drugarici, mami, tati: evo me, vraćam se, evo me, čekam tramvaj, dolazim za deset minuta”.
„Svi se identifikuju sa žrtvama ove saobraćajne nesreće i svi poručuju: ovo može biti bilo ko od nas”, zaključuje Tomić.
Veruje da je trenutna energija teško zaustavljiva, iako su, kako kaže, mladi koji izlaze na proteste, već pod „snažnim udarima botova i ljudi koji rade za službe vlasti”. Cilj toga je, navodi, diskreditacija protesta.
Ostavke strateški potez, ali može se doći do odgovornosti pod pritiskom
Premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk podneo je ostavku nakon što su otpočeli protesti zbog saobraćajne nezgode u kojoj je preminuo jedan mladić, a isto je učinio i direktor gradskog saobraćajnog preduzeća GRAS Senad Mujagić.
Tomić smatra da su podnete ostavke politički i strateški potez i da ne izgleda kao da je, kako kaže, bilo kome od njih stalo da se sve okolnosti ovog slučaja rasvetle do kraja.
„Problem je što te ostavke nisu došle odmah. Došle su danima kasnije, pod pritiskom javnosti. Došle su kada je, prema procenama policije, na drugi ili treći dan protesta izašlo šest hiljada ljudi”, kaže Tomić.
Ipak, veruje da je moguće doći do odgovornosti u ovom slučaju jer, kako kaže, to je lakše u Bosni i Hercegovini nego u Srbiji jer „vi imate jednog vođu i imate jednu osobu koja želi ostati na vlasti i čuvati svoju moć, i svi ostali građani i članovi njegove političke partije i koalicionih stranaka imaju jedan cilj – da sačuvaju vođu na vlasti”.
Objašnjava da je u Bosni i Hercegovini to drugačije i da se može izvršiti neki pritisak zbog velikog broja vlada, premijera, ministara i narodnih poslanika, ali i zbog zdravijeg pluralizma medija.
Nije uspeo pokušaj individualizaje krivice
Iako je Tužilaštvo Kantona Sarajevo zatražilo pritvor za vozača tramvaja zbog sumnje da je do nezgode dovela neprilagođena brzina, sud je odlučio da će se vozač braniti sa slobode.
Vozač je pred sudom negirao krivicu tvrdeći da je uzrok nezgode tehnički kvar, poznat vozačima GRAS-a jer su se i ranije dešavale slične situacije, ali bez stradalih.
Tomić kaže da mu je bilo najzanimljivije što mladi nisu, kako kaže, naseli na priču da se krivica svali na vozača i da su se bunili protiv kada je tužilaštvo tražilo njegov pritvor.
Tužilaštvo ga je isprva sumnjičilo za krivično delo ugrožavanje sigurnosti javnog saobraćaja i ubistvo s predumišljajem, ali je sud naknadno izmenio pravnu formulaciju navodeći da je reč o ubistvu iz nehata.
Do nezgode je došlo, između ostalog, zbog iznenadnog ubrzanja tramvaja, a Tomić objašnjava da to, verovatno, nije odgovornost vozača.
„Neki od svedoka kažu da je vozač tramvaja mahao rukama i signalizirao ljudima da se sklone. To ne radi osoba koja je zaspala ili koja nije bila svesna. To radi osoba koja je svesna da upravlja vozilom koje je dobilo ubrzanje i da ne može da kontroliše to ubrzanje, da ne može da prilagodi brzinu”, navodi Tomić.
Navodi da mladi ljudi koji izlaze na proteste nisu dozvolili nikome da ih ubeđuje u neke scenarije, već su sami zaključili da bi tu moglo da se radi o tehnički neispravnom tramvaju, kom potencijalno nisu radile ni kočnice.
Ljuti smo na sva tri jezika
Mladi u prvom redu, transparenti, poruka „ruke su vam krvave”, pa i najave plenuma ukazuju na sličnosti ovih protesta sa onima koji se već više od godinu dana dešavaju u Srbiji.
„Sve liči na ono što se dešava u Novom Sadu i Beogradu, ali je prirodno da liči jer se ista, slična grupa mladih ljudi bori protiv sličnih društvenih devijacija uzrokovanih nepotizmom, korupcijom, imenovanjem podobnih, a ne sposobnih”, kaže novinar Slađan Tomić.
„Imate i neke nezvanične himne protesta, pesme, potrebu za muzičkim podlogama, transparenti su slični. Ima dosta zamerki kako nisu originalni, ali ako su vam ruke krvave – krvave su i u Novom Sadu i u Sarajevu. Ne vidim šta je problem”, dodaje on.
Navodi da su slični pokušaji gušenja protesta, kako kaže, podvale, laži i etiketiranje.
„Kod vas se govorilo da su mladi instruisani sa Zapada, u Sarajevu se već govori da se sve radi po nalogu Bezbednosno-informativne agencije (BIA)”.
Tomić smatra da ova generacija mladih ne može nasesti ni na priče o etničkim razlikama naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Pominje primer transparenata ispisanih na dva pisma i tri jezika – „Pravda“ ili „Ruke su vam krvave“.
„Gladni smo na sva tri jezika. To je bio jedan od slogana na prethodnim protestima i to zaista jeste tako. Kada živite u sistemu koji vas ubija zbog korupcije, ubija vas podjednako, bez obzira na to da li ste Srbin, Bošnjak ili Hrvat”, ukazuje Tomić i dodaje:
„Na sva tri jezika smo ljuti i na sva tri jezika tražimo odgovornost”.
Sutra se u Sarajevu organizuje novi protest, a naš sagovornik navodi da će to biti verovatno jedan od najvećih postdejtonskih protesta u Bosni i Hercegovini i da će njemu prisustvovati građana iz svih delova zemlje jer je, kako kaže, nepravdi i nerešenih slučajeva previše na svakom koraku.
D.S.
