Osnovan 1967. godine, Beogradski Internacionalni Teatarski festival (BITEF) je neprekidno pratio i podržavao najnovije pozorišne tendencije. Rastući i razvijajući se, postajao je jedan od najvećih i najvažnijih evropskih festivala.
BITEF se od svog osnivanja 1967. godine nikada nije odlagao ni otkazivao. Nakon skoro šest decenija, to će možda biti slučaj. Zašto, kao i šta to govori o stanju u kulturi u Srbiji danas, objašnjavaju sagovornice Mašine.
Ova godina je ogolila prirodu režima i tendencija u kulturnoj politici
Marijana Cvetković, radnica u kulturi, koosnivačica Stanice Servisa za savremeni ples i dugogodišnja saradnica BITEF-a za Mašinu navodi da je ova godina ogolila ne samo pravu prirodu SNS režima, već i tendencija u kulturnoj politici Srbije.
„Ova čitava godina u kulturi ogolila je pravu prirodu ne samo SNS režima, već upravo dominantnih tendencija u kulturnoj politici poslednjih 35 godina: sada doživljavamo vrhunac razarajućeg i nipodaštavajućeg delovanja neoliberalnog upodobljavanja kulture. Na to treba dodati i jednako toliko dugi teror nacionalističe politike kojom je otrovana naša kultura i dovedena do nivoa monokulture (što je poguban stadijum razvoja svake kulturne zajednice)“, smatra Cvetković.
Virdžinija Đeković Miketić, članica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), za Mašinu ističe da je erozija kvaliteta kulturnog života dostigla nedopustiv nivo.
„Nedopustivo je da u toku samo jedne kalendarske godine imate ovoliku eroziju kvaliteta kulturnog života jedne zemlje. To više nije samo pitanje finansija, već i potpune vanredne dinamike u odnosu na kulturne potrebe i navike publike“, tvrdi Đeković Miketić.
Potpuna blokada kulture
BITEF nije jedini festival koji ove godine možda neće biti održan. FEST je odložen i nema reči o tome kada će se održati. EXIT je saopštio da je ove godine po poslednji put bio u Srbiji, a Nišvil, koji se godinama bori sa finansiranjem, sada nije dobio nikakvu podršku Ministarstva kulture.
„Svedoci smo da jedan od najvažnijih filmskih festivala FEST nije održan, da BITEF nedopustivo kasni i pitanje je u kom formatu i kapacitetu će biti održan. Internacionalni festival džez muzike Nišvil prepoznatljiv što je Niš postavio na svetsku mapu manifestacija koje neguju ovaj muzički žanr. U svetlu kandidature za UNESKO-vu listu džez gradova za 2027. godinu, stižu i rezultati konkursa resornog Ministarstva sa obrazloženjem da festival nije podržan pošto je pretežno lokalnog karaktera“, ističe Đeković Miketić.
Cvetković ocenjuje da je evidentno da je došlo do potpune blokade funkcionisanja kulture, kao i prihvatanja da su uslovi rada u kulturi nestali.
„Ako u fokus stavimo samo festivale koji su uglavnom obustavljeni ove godine, videćemo da je došlo do potpune blokade funkcionisanja sistema kulture, kao i do konačnog prihvatanja činjenice da su uslovi rada u kulturi nestali, da ih više nema čak i za one koji su dugo ćutali, tešili se da može i gore, okretali glavu od pojedinačnih žrtava ovog sistema među svojim kolegama i verovali da njih neće stići to isto“, zaključuje Cvetković.
Smanjenjem budžeta BITEF-a slična je tendencija lokalizovanja kritičke misli i ukidanje umetničke internacionalizacije domaće scene, za Mašinu navodi Đeković Miketić.
„Ta glasna kompetitivna distinkcija između nacionalnog i međunarodnog/internacionalnog afirmiše politike zatvaranja, otuđenja, i diktiranja vrednosti nametnutog identiteta izolovanog od ostatka sveta. Da se slučajno ne bi ponovile pukotine poput prošlogodišnjeg govora na otvaranju BITEF-a ili spoljnje valorizacije umetničkog aktivizma kultura se svodi na skupu i tužnu predstavu podobnih i ucenjenih. Bogatstvo kulturnog kapitala nemoguće je izbrisati u jednoj godini, ali je važno ovaj pokušaj upamtiti i ne dozvoliti mu da postane trend koji će normalizovati nepotizam i cenzuru kao jedine kriterijume“, tvrdi Đeković Miketić.
Nema kulture i umetnosti u društvu nasilja
Cvetković za Mašinu kaže da je izuzetno važno da u javnom sektoru sve stane, kako bi se jasno stavilo do znanja da je prošlo vreme forsiranja normalnosti.
Prema njenim rečima, zaustavljanje „daška svežeg vazduha“ koji bi doneo BITEF treba da pokaže svima onima koji su verovali da institucije kulture treba „samo da rade svoj posao“ da nema kulture ni umetnosti koje su istinite u društvu nasilja, diktature, mačizma, terora nad decom, ženama, slabijima, zaglupljivanja i zapušavanja usta.
„Ukoliko se pokrene argument okupljanja – da ti festivali mogu imati i tu funkciju, da okupe ljude i pošalju važne poruke, mislim da ni to više nije moguće prihvatiti: mesto okupljanja je ulica, protest, svaka i najmanja akcija u komšiluku, sa zborovima, studentima, nastavnicima pred školama, pred sudovima, policijskim stanicama…. Ima li bolje scene za umetnike?“, pita Cvetković.
Kako sagovornica Mašine dodaje, dosadašnja sredstva borbe pokazala su se nedelotvornim jer su većinski zanemarivani ekonomski uslovi razvoja kulture, kao i prosvete, nauke, zdravstva. Tako su radnice i radnici u kulturi dovedeni do nivoa najsiromašnijeg dela stanovništva – u kom nastupaju strategije preživljavanja i ćutanja od straha.
„Nismo se borili za materijalne uslove rada, pa je tako nestala i sloboda govora“, ističe Cvetković.
Studentski protesti su, prema njenim rečima, ponudili neočekivanu šansu za slobodu. „Ako je mi ne prepoznamo sada, kao šansu za novi početak, za zajednički napor da sve stane da bismo ustanovili nove principe rada i zajedničkog odlučivanja u kulturi, nikada nam se više neće vratiti“, zaključuje Cvetković.
A.G.A.
