Antivladine demonstracije koje su počele 16. septembra se nastavljaju širom Irana uprkos upozorenjima zvaničnika da će država da pooštri mere suzbijanja protesta.
Građanke i građani Irana su se pobunuli nakon vesti o smrti 22-godišnje Mahse Amini, koja je život izgubila zbog policijske brutalnosti nakon što je uhapšena zbog navodnog nepropisnog nošenja hidžaba.
Krajem septembra podrška demonstrantima stigla je od radnika industrije fosilnih goriva.
Kako javlja Al Džazira, radnici iranske naftne industrije sa ugovorom na određeno vreme upozorili su vladu da prekine da guši demonstracije ili će oni stupiti u štrajk.
„Podržavamo borbu naroda protiv organizovanog i svakodnevnog nasilja nad ženama i protiv siromaštva i pakla koji vladaju društvom“, saopštio je 26. septembra Organizacioni savet radnika naftne industrije sa ugovorom na određeno vreme.
Iskustvo pokazuje da pretnje radnika naftne industrije nisu isprazne. Isti radnici su prošle godine organizovali najveći štrajk poslenjih nekoliko decenija u Iranu zbog teške ekonomske situacije i zdravstvene krize u zemlji.
Iranski zvaničnici su posebno osetljivi na stanje u industriji fosilnih goriva budući da je ona ključna kako za punjenje državnog budžeta, tako i džepova klijentelističke mreže vladajućih struktura.
Od 2017. godine jedva da je prošao dan bez protesta u Iranu, piše za portal LeftEast, istraživač i aktivista u Teheranu, Širin Kamangar.
Pored radnika naftne industrije štrajkove i proteste su organizovali vozači autobusa, radnice i radnici na plantažama šećerne trske, medicinske sestre i prosvetari. Razlozi za učestale štrajkove i proteste su nezaposlenost, siromaštvo, nepravda, represija i eksploatacija, piše Kamangar.
Talas masovnih protesta koji je prethodio aktuelnom, izbio je u maju ove godine. Tada su ljudi izašli na ulice u pobuni protiv ukidanja državnih subvencija na osnovne namirnice i gorivo, koje je uzrokovalo rast cena do 300%.
A.J.
