Da se građani nisu mobilisali, na Rtnju bi uskoro moglo da nikne skijalište bez snega, vetropark u blizini gnezdilišta ugroženih ptica, gondola koja nikom ne treba, male hidroelektrane uprkos njihovoj zabrani, kamenolom – smrt za održivi razvoj i turizam. Međutim, u scenariju koji aktivisti uvek priželjkuju a ne gledaju skoro nikad, komisija za planove je odlučila da uvaži argumentovane primedbe na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode Rtanj.
Na javnom uvidu u Sokobanji, održanoj krajem prošle sedmice, okupili su se predstavnici nekoliko udruženja za zaštitu prirode i održivi razvoj, a komisija je njihove primedbe čitala i – usvajala.
Vetroparkovi su za pustare a ne za gnezdilište surog orla
„Vetropark može biti izvor zelene energije, to svi znamo, ali je vrlo važno gde se postavlja. Ako se postavi u pustari ili na nekom devastiranom zemljištu, na napuštenom površinskom kopu i slično, to je sjajan način da se prostor iskoristi. Međutim, ako pravite vetropark na šumovitoj planini to znači da pretvarate planinu u gradilište – sečete šume, provlačite vangabaritne kamione koji vuku elise od 90 metara, izručujete tone i tone betona. Apsurdno je uništiti planinu radi dobijanja zelene energije, to jedno s drugim ne ide“, izjavio je za Nova.rs Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.
„Uz to je Rtanj i značajno stanište ptica, postoje podaci o gnježđenju dva para surog orla, o sivom sokolu – to su veoma značajne i retke grabljivice koje redovno stradaju na vetroparkovima i van pameti je okružiti takvo prirodno dobro ’mašinama za mlevenje mesa’, kako ih zovu baš zbog toga što često stradaju ptice“, izjavio je predstavnik Sokobanjskog ekološkog društva. Društvo je za NPPP Rtnja podnelo čak 29 primedbi, koje je komisija većinom uvažila. „Iako smo ih pisali odvojeno, može se reći da su primedbe svih udruženja i građana vukle u istom smeru“, dodao je Dimitrijević.
Složno protiv betonizacije
Strahinja Macić, pravnik inicijative Pravo na vodu, komentariše da je Javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode Rtanj obeležilo ogromno interesovanje građana, kako onih direktno pogođenih, tako i velikog broja lokalnih i nacionalnih udruženja.
„Pristigao je ogroman broj primedbi. Velika većina je prihvaćena od komisije, što govori puno o kvalitetu i osnovanosti primedbi. Takođe, možemo da se izrazimo pohvalno i o komisiji koja je zakonito postupala i bila otvorena da primedbe ne samo sasluša, već i da ih uvaži i unese u plan“, konstatovao je Macić.
Komisija je tako izbrisala vizotorski centar koji je u planu bio označen na samom vrhu planine, uz komentar da je u pitanju tehnička greška. Uvaženo je i da nema smisla planirati „alpsko skijalište“ u zoni gde snega ima 10 dana godišnje.
Iz plana su „izletele“ i MHE. „Predviđeno je pravljenje malih akumulacija na rekama, što je samo po sebi sporno, ali je stajala i odredba da je jedna od njihova mogućih namena i hidroenergetika. To ne može da bude ništa drugo do mala hidroelektrana. S obzirom na to da imamo već ogromno negativno iskustvo sa malim hidroelektranama, kao i da Opština Boljevac i Opština Sokobanja imaju odluke o zabrani malih hidroelektrana na svojoj teritoriji, i to je izbrisano“, skrenuo je za Nova.rs pažnju Macić.
Aktivisti dodaju da je odbijen predlog da se uspostavi zaštitna zone oko specijalnog rezervata prirode. Kako komentarišu, takve zone je potrebno uvoditi jer iskustvo pokazuje da štetne struktre poput MHE često niču na samim granicama zaštićenih područja, u zonama koja na njih imaju uticaj. Takođe je odbijeno da se iz plana sasvim izbrišu male akumulacije, iako su protiv njih i meštani – i javne politike u oblastima vodoprivrede, zaštite životne sredine i prilagođavanja na klimatske promene, kako upozorava Macić.
„Čitav skup usvojenih primedbi omogućio je temelj da ne bude zlatiborizacije na planskom nivou. Već imamo dovoljno promašenih primera – to su Zlatibor, Kopaonik, Maljen (Divčibare). Tu vidimo kako ne treba da se radi“, zaključio je pravnik.
I.K.
