Sa kakvim se problemima suočavaju IT radnici u Srbiji?

Rast domaće IT industrije otvara i pitanja radnih prava u ovom sektoru. Sa kakvim se problemima suočavaju IT radnici i kako ih je moguće rešavati?

„Rudnik zlata“, tako je više puta premijerka Ana Brnabić opisivala rastući IT sektor u Srbiji. Iako je ova grana privrede u odnosu na mnoge druge evropske države u Srbiji tek u povoju činjenica da se profiti i broj zaposlenih uvećavaju zvaničnicima ostavlja mogućnost da pričaju o svetloj budućnosti i potrebi za ulaganjima u IT industriju.

Istraživanje koje je sproveo ICT klaster Vojvodine pokazuje da u ovom sektoru u Srbiji radi oko 30.000 ljudi što je duplo više u odnosu na 2013. godinu kada je urađeno prvo istraživanje. U poslenjih sedam godina ova grana beleži prosečni rast od 15% godišnje a ukoliko ne bude značajnih promena okolnosti i sledećih godina se može očekivati dvocifren rast, odnosno čak više od 50.000 uposlenih u ovom sektoru zaključci su istraživanja.

Osim uvreženog mišljenja da „programeri dobro zarađuju“ u javnosti se malo govori o radnim pravima i položaju ljudi koji rade u IT industriji. O tome retko govore i istraživanja a državni zvaničnici ne nalaze razloge da se osvrnu na položaj rudara koji kopaju zlato za kompanije, da iskoristimo premijerkinu metaforu.

Radna prava u IT industriji dugo su bila tabu tema i u zemljama u kojima je ovaj sektor mnogo razvijeniji, međutim stvari se polako menjaju pa su tako početkom godine i radnici i radnice Gugla (Google), jedne od najvećih kompanija, pokrenuli svoj sindikat. U našem regionu, svetli primer je Rumunija koja ima veći IT sektor od Srbije ali i značajnu sindikalnu organizovanost. Sindikat IT Temišvar (SITT) okuplja preko 4000 radnika i radnica u preko dvadeset kompanija, od kojih je u najmanje osam reprezentativan. Osnovan je 2009. godine i do sada su ispregovarali osamnaest kolektivnih ugovora u različitim kompanijama.

Da li su našim „programerima“ potrebni sindikati?

Domaća IT industrija je potpuno u privatnom vlasništvu i u njoj gotovo da nema sindikata, međutim to ne znači i da se radnice i radnici u ovom sektoru ne suočavaju sa problemima sa kojima bi upravo sindikati mogli da se uhvate u koštac.

U sindikatu Unitech Srbija za Mašinu kažu da su na osnovu ankete koju sprovode došli do zaključka da se problemi sa kojima se najčešće suočavaju ljudi u IT sektoru tiču plate i prekovremenog rada. Iako u društvu vlada mišljenje da IT radnici žive znatno bolje od većine stanovništva slika postaje malo drugačija ukoliko se te zarade posmatraju iz perspektive ogromnih profita koje ostvaruju vlasnici IT kompanija. Najveći deo domaće IT industrije nema svoj proizvod koji razvija već predstavljaju autsorsing za strana tržišta. Interes vlasnika takvih firmi je da što više spuste troškove i da što više podignu cenu posla koji ugovaraju.

Nije retko da se od zaposlenih očekuje da ostaju duže na poslu i da to ne bude plaćeno a sve kako bi se postigli rokovi koje su vlasnici dogovorili. Pored toga ni IT radnici nisu imuni na lošu praksu poslodavaca da ih prijave na minimalac a ostatak plate isplaćuju na ruke.

Fluktuacija radnika u IT sektoru je relativno visoka, međutim to ne govori toliko o mogućnostima zaposlenja koliko o preopterećenosti radnika i radnica zarad maksimalizacije profita. Iako IT kompanije često ističu „drugačiju poslovnu kulturu“ u odnosu na klasične korporativne odnose, u sindikatu Unitech za Mašinu kažu da ti „drugačiji“ odnosi vrede samo dok se ne pojave neki problemi, onda se pojavljuje jasna hijerarhija kojoj su prava radnika na dnu prioriteta.

Veliki problem zaposlenima u IT sektoru predstavlja i „klauzula o zabrani konkurencije“ koja se često može naći u ugovorima o radu. Po toj klauzuli radnici se obavezuju da, često i po više godina, nakon prestanka rada u određenoj kompaniji neće raditi kod nekog drugog poslodavca ili neće obavljati određene poslove kod nekog drugog poslodavca. Iako je ta klauzula zakonski regulisana najčešće ostaje nejasno definisana u ugovorima što mnogima pravi probleme.

Foto: Laura / Flickr

Rad od kuće i nadzor

Pandemija je „rad od kuće“ uvela na velika vrata, a IT sektor je imao možda i najmanje problema da se prilagodi ovim novim okolnostima pa je tako najveći broj radnika i radnica posao prebacio u svoje domove.

Kroz razgovore sa ljudima koji rade i IT sektoru u sindikatu Unitech su došli do saznanja da veliki broj firmi ne plaća radnicima amortizaciju, odnosno račune za struju ili internet, dok su neke firme čak ukinule neoporezivi deo plate namenjen za prevoz.

Problematično je i pitanje nadzora rada od kuće. Pored već oprobanih metoda instaliranja kamera u domovima zaposlenih, što se dešava u firmama koje se bave logistikom i kol centrima, IT kompnije prate svoje zaposlene i različitim programima koji prate pomeranje računarskog miša i sl. o čemu smo na Mašini i ranije pisali.

Sa rastom domaće IT industrije umnožavaće se i problemi sa kojima se suočavaju radnici i radnice u ovom sektoru a iako oni često mogu biti individualni primeri iz inostranstva pokazuju da se oni mogu trajno rešavati samo kolektivno.

Prethodni članak

HDP će nastaviti s političkim organizovanjem i pružanjem otpora uprkos Erdoganovoj represiji

Ima li rešenja za otpadne vode u Beogradu?

Sledeći članak