Samo odustajanjem od kapitalizma se može izbeći ekološka katastrofa, govori procureli izveštaj IPCC

„Oblik ekonomskog razvoja koji je proizvod prirode kapitalističkog društva... je u konačnici neodrživ“, eksplicira se u radnoj verziji Šestog izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), za 2022. godinu.

Neophodno drastično smanjenje emisija štetnih materija je nemoguće postići dovoljno brzo u okvirima kapitalističkog modela ekonomije, sa njegovim pretpostavkama o korišćenju sve više i više energije i sirovina. Takvu kritiku sadrži radna verzija izveštaja Medjunarodnog panela za klimatske promene koju su medijima ovih dana dostavile grupe Scientist Rebellion and Extinction Rebellion Spain, prenosi portal MR online.

U izveštaju se navodi da čovečanstvo mora odustati od postojećeg ekonomskog modela ako želi da izbegne ekološku katastrofu. U njemu se ponavlja da emisije gasova staklene bašte treba da se ograniče u roku od četiri godine, ali uvodi i novi zaključak: da je manevarski prostor za rast kapitalističke ekonomije gotovo sasvim iscrpljen.

Međunarodni panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC) je organizacija koju su 1988. godine osnovale Svetska meteorološka organizacija (SMO) i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). U njegovom radu učestvuje preko 2500 naučnika i stručnjaka iz čitavog sveta, koji pišu izveštaje i uputstva za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime i pratećih međunarodnih dogovora.

Uočljiva je promena stava IPCC-a prema klimatskim promenama, njihovim uzrocima i metodima za sprečavanje koje su se dogodile u decenijama od osnivanja ovog tela. Prvi izveštaj IPCC-a objavljen je 1990. godine i u njemu je stajalo da bi uzroci globalnog porasta temperature mogli biti prirodni. Aktuelno je u pripremi šesti izveštaj, koji će biti objavljen 2022., a čiji su delovi procureli u štampu.

U procurelom delu izveštaja se iznosi stav da je neophodna globalna tranzicija ka održivom privrednom modelu. U njemu se, štaviše, zalaže i za ekološku pravdu. Naime, navodi se da se prilikom formulisanja metoda za tranziciju moraju uzeti u obzir istorijske razlike u emisijama štetnih gasova između različitih država, između ruralnih i urbanih regiona, te, najvažnije, rastuće nejednakosti između siromašnih i „opsceno bogatih“.

Upozorava se i na to da bi svaki pokušaj da se tranzicija izvrši koji bi zanemario ove razlike naišao na veliki otpor stanovništva širom sveta.

Naučnici i stručnjaci koji su učestvovali u sastavljanju radne verzije izveštaja su u njemu takođe kritikovali „organizovano licemerje“ koje se ogleda u tome što međunarodni sporazumi o borbi protiv klimatskih promena ostaju mrtvo slovo na papiru.

Po ko zna koji put, nauka poziva na osvešćivanje, obaveštavanje i međunarodnu saradnju.

I.K.

Prethodni članak

Digitalne pretnje ne može rešiti zakonodavac zaglavljen u analognom svetu

Pravo na vodu tuži investitora zbog isušivanja reke Gokčanice

Sledeći članak