U prestonici Azerbejdžana je 11. novembra počeo Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP29. Prisustvovaće mu preko 32.000 ljudi, predstavnici iz većine zemalja sveta, odnosno 198 zemalja koje su ratifikovale konvenciju UN o klimatskim promenama iz 1992. godine
Pored predstavnika vlada i autohtonih zajednica, naučnika, medija i aktivista za zaštitu životne sredine, COP-ovima redovno prisustvuje i neprijatelj opstanka – lobisti naftnih kompanija i drugih štetnih korporacija. A zbog toga što se ovaj COP odvija u Azerbejdžanu, čija ekonomija natpolovično zavisi od proizvodnje fosilnih goriva, Greta Tunberg je Samit nazvala okupljanjem za greenwashing. Kao i prošle godine, priča se o tome da se opet vuku dalo da čuva ovcu.
Indulgencije za najveće krivce za globalno zagrevanje
COP29 će trajati do 22. novembra. Početak su obeležile nove kontroverze. Naime, dogovorena su osnovna pravila za trgovanje „karbonskim kreditima“. Karbonski krediti omogućavaju bogatim zemljama da trguju na globalnom tržištu emisija gasova staklene bašte, odnosno da kupuju „kredite“ ulažući u njihovo smanjivanje u udaljenim delovima sveta. Primera radi, krediti se mogu steći sađenjem drveća ili zaštitom postojećih šuma.
Pregovarači slave ovaj trenutak kao prelomni uspeh nakon godina zastoja. Oni naglašavaju da je dobro da bogate zemlje, koje su često manje zagađene, na ovaj način ulažu u smanjenje zagađenja u siromašnijim delovima sveta, koji su ponekad zagađeniji, a ponekad (poput Amazonije), važni za čitavu planetu.
Kritičari kažu da su ovo prave „indulgencije“ za grehe u novom ruhu – i isto toliko besmislene. Oni skreću pažnju na to da je dokazano da će se krediti dobijati i za aktivnosti koje samo prividno utiču na ublažavanje klimatskih promena. Jedna od najupdljivijih je sađenje monokultura, plantaža iste vrste drveta, koje nemaju istu biodiverzitetsku funkciju kao prave šume.
I.K.
