Aleksandar Šapić je tužio BIRN zbog teksta o vili u Trstu i teksta o ozakonjenju nadogradnje stambenog objekta na Bežanijskoj kosi. Na ime naknade za duševni bol i povredu časti Šapić traži dva puta po šest miliona dinara.
Zbog informacija iznetih u dva teksta tuženi su BIRN Srbija, glavni i odgovorni urednik Milorad Ivanović i novinari Jelena Veljković, Aleksandra Đorđević i Radmila Markovića.
„Tuženi su iznošenjem neistina prouzrokovali neizmernu štetu tužiocu u smislu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva čime su ukupne moralne vrednosti tužioca dovedene u pitanje, koje on uživa u određenoj društvenoj sredini“, navodi se u tužbama, kako je BIRN objavio 29. marta.
Urednik BIRN-a ocenjuje da su u pitanju SLAPP tužbe i da ova redakcija neće dozvoliti da bude zastrašena. Podsetimo, SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) ili strateške tužbe protiv javnog delovanja su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istražvači i uzbunjivači čiji rad razotkriva dela korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
SLAPP tužbama se, primera radi, smatraju tužbe koje su protiv novinara i aktivista podnosili predstavnici Milenijum tima i Galensa, tužbe protiv aktivistkinje pokreta OŠFG Dragane Arsić, tužbe koje su političari i biznismeni bliski vlasti podnosili protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.
Vila u Trstu – prijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije ili ne?
Kako BIRN javlja, prvu tužbu Šapić je podneo Višem sudu u Beogradu 17. marta 2023. zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“. U tužbi se tvrdi da su u tekstu BIRN-a iznete neistine da Šapić svoju imovinu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Kako piše BIRN, tvrdi se i da su novinari ovog portala od Agencije dobili, a u javnost plasirali, nepotpune informacije jer nisu adekvatno postavili upit. Preciznije:
„Da su autori spornog teksta postupali sa dužnom pažnjom i od Agencije zahtevali potpuniji odgovor u smislu da li je i na koji način tužilac prijavio kupovinu nekretnine u Italiji, verovatno bi dobili odgovor iz kog se jasno zaključuje da tužilac (Šapić) nije prekršio zakon“, navodi se u tužbi.
Iz BIRN-a su odgovorili nabrajanjem toga koliko puta i na koji način su kontaktirali Agenciju tokom pisanja teksta i nakon njegovog objavljivanja, kao i tvrdnjom da su tim povodom pokušali da stupe u kontakt i sa samim gradonačelnikom Beograda.
„Agenciji za sprečavanje korupcije BIRN se takođe obraćao više puta. U prvom odgovoru dobijenom iz Agencije, navedeno je da su ‚svi izveštaji koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Grada Beograda obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije‘. Međutim, ni u jednom od tih izveštaja ne postoji vila od 399 kvadratnih metara, kao ni zemljište na kom je kuća, niti šuma koja je okružuje“, objavio je BIRN 29. marta.
BIRN takođe podseća na to da je nakon objavljivanja spornog teksta Agencija za sprečavanje korupcije saopštila da je 27. januara 2023. pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. O ishodu ovog postupka još nema informacija.
U tužbi se, ipak, navodi sledeće: „Ovakvim pisanjem se iskazuje jasna namera autora da se u javnosti tužilac (Šapić, prim. aut.) prikaže kao javni funkcioner koji krši zakon“.
Šapić tužio BIRN i zbog navoda da je opština NBG „nezakonito ozakonila“ njegov objekat
Glavni i odgovorni urednik BIRN-a, redakcija i novinar Radmilo Marković tuženi su zbog teksta „Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik“. I u ovom slučaju traži se nadoknada nematerijalne štete zbog „pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“, te tvrdi da je „očigledna namera tuženih da uruše ugled tužioca“.
Po navodima BIRN-a, u tužbi se kaže da autor spornog teksta „tvrdi da je opština Novi Beograd `nezakonito ozakonila` predmetni objekat tužioca, što je apsolutna neistina“ i dodaje:
„Imajući u vidu napred navedeno pojašnjenje kako teče postupak ozakonjenja u smislu šta je u nadležnosti Opštine, odnosno da samo izdaje formalno Rešenje, postavlja se sasvim logično pitanje – kako je autor spornog teksta mogao da zaključi da je Opština nešto ‘nezakonito ozakonila’?!“.
Iz BIRN-a izdvajaju i da se u tužbi navodi da je Tužilaštvo već odbacilo krivičnu prijavu protiv Šapića podnetu za krivično delo građenja bez građevinske dozvole i zaključuje da „autor spornog teksta potpuno zanemaruje činjenice, а iz kojih jasno proizilazi da nema mesta da se piše o bilo kakvim nelegalnim radnjama kada su se svi nadležni organi o tome već izjasnili“.
Iz BIRN-a izdvajaju i sledeći citat iz tužbe:
„Jednostavno, iz spornog teksta proizilazi da tuženi znaju i bolje i više od nadležnih državnih/opštinskih organa, pa je legitimno postaviti pitanje – šta će nam onda institucije i tužilaštva, kada sve to bolje rade novinari“.
Nema zakona protiv SLAPP tužbi
Broj SLAPP tužbi u Evropi naglo raste od 2010. godine. Prema evropskoj bazi podataka o ovom tipu tužbi, trenutno ih najviše podnose kompanije (31,9%), a najčešće su tuženi novinari (34,2%). U Srbiji su SLAPP tužbe sve „modernije“ od 2018. godine, a proteklih godina su se toliko učestile da je koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi, Case Coalition against SLAPP in Europe, prošle godine Srbiju nominovala za „SLAPP zemlju godine 2021“.
Organizacije ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) su pre godinu dana objavile izveštaj o ovom tipu tužbi u Srbiji u 2021. Po oceni sastavljača izveštaja, dobre vesti su to što srpsko zakonodavstvo obezbeđuje neke „specifične zaštitne mere protiv kršenja prava na slobodu izražavanja zbog ugleda u slučajevima protiv medija“, kao što su zastarevanje (šest meseci od datuma objavljivanja) i stavljanje tereta dokazivanja na tužiocima. „Srpski sudovi generalno primenjuju odbranu razumnog objavljivanja, u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava, i u slučajevima klevete često se pozivaju na relevantne slučajeve iz sudske prakse Evropskog suda“, ocenjuje se. (Jedan od primera pozitivne prakse je odbacivanje tužbenog zahteva kojim je Nebojša Petrić od Dragane Arsić zahtevao 800.000 dinara odštete za duševnu bol.)
U izveštaju se, ipak, skreće pažnja i na probleme koji se javljaju u zakonskom okviru i sudskom tumačenju. Jedan od najvećih je fleksibilno tumačenje pojma klevete:
„Glavno zakonodavstvo vezano za klevetu – Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), obezbeđuju zaštitu ‚časti‘, ‚autentičnosti‘ i ‚pijeteta‘. Ovi termini imaju nejasno značenje i mogu se protumačiti fleksibilno da bi se zadovoljile potrebe vlasti, uključujući i sprečavanje kritike. Po njihovom tumačenju, srpski sudovi dozvoljavaju zahteve za naknadu štete zbog povrede ugleda, na osnovu običnog uvredljivog govora ili mišljenja, što ne može predstavljati pravu štetu ugledu“.
Istraživači ocenjuju i da srpski sudovi u praksi ne uspevaju da adekvatno razmotre u praksi to što ZJIM i ZOO „nude veliki broj odbrana koje se mogu koristiti u slučajevima klevete“, te propisuju da javni zvaničnici i javne ličnosti tolerišu veći nivo zadiranja. Umesto toga, kako istraživači utvrđuju: „Naročito u slučajevima javnih ličnosti i zvaničnika, sudovi smatraju odlučujućim navode o duševnom bolu tužilaca, čak i ako stvarna šteta po njihov ugled nije potkrepljena“.
U izveštaju se dalje kritikuje to što sudovi u Srbiji nedovoljno primenjuju međunarodne i regionalne standarde koji se odnose na širu zaštitu slobode izražavanja, „često ni ne zahtevaju od tužilaca da dokažu neistinitost sporne tvrdnje, kao i da je ta tvrdnja nanela štetu njihovom ugledu“.
Istraživači Organizacije ARTICLE 19, Centra za ljudska prava Američke advokatske komore i NUNS-a apostrofiraju da „srpski pravni okvir nema procesne zaštitne mere kojima bi se sprečile ili obeshrabrile SLAPP tužbe, poput odbačaja tužbe ili efikasnogvođenja postupka“, a skreću pažnju i na to da novinari i branioci ljudskih prava nisu dovoljno obučeni da se sami brane u SLAPP slučajevima, a da nije im dostupna besplatna pravna pomoć.
Zakonodavstvo nema efikasan način da novinare i aktiviste zaštiti od SLAPP tužbi ni na ostatku kontinenta. Evropska komisija je, kako smo pisali, zato u aprilu 2022. donela predlog direktive protiv SLAPP tužbi. Prema tekstu predloga sudovi će moći da odbiju neutemeljene tužbe u ranoj fazi, i u takvim slučajevima teret dokazivanja da se radi o osnovanoj tužbi pada na podnosioca tužbe. Direktiva, ipak, zasad nije usvojena niti njeno predlaganje ima reperkusija na domaće zakonodavstvo i sudsku praksu.
Komentarišući tužbu koju je protiv BIRN-a pokrenuo Šapić, Ivanović je izjavio: „BIRN će nastaviti da istražuje teme od javnog interesa, nadzire i kontroliše rad institucija, političara i javnih funkcionera i objavljuje priče koje javnost ima pravo da zna i na osnovu kojih može da donosi odluke“.
I.K.
