SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) ili strateške tužbe protiv javnog delovanja su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju aktivtisti, mediji, istražvači i uzbunjivači čiji rad razotkriva dela korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Prema evropskoj bazi podataka o SLAPP tužbama, trenutno najviše takvih tužbi podnose kompanije (31,9%), a nejčešće su tuženi novinari (34,2%).
Odluka Evropske komisije da se uhvati u koštac sa pojavom SLAPP tužbi donesena je nakon više godina kontinuiranog rasta broja štetočinskih sudskih sporova čiji je cilj suzbijanje govora o pitanjima od javnog značaja. Broj SLAPP tužbi pokrenutih u zemljama EU od 2010. do 2021. godine porastao je sa četiri na 111. Pokretači su korporacije, političari i vlade, koji ovim tužbama najčešće targetiraju novinare, aktiviste i naučnike.
„U demokratiji bogatstvo i moć ne bi smeli nikome dati prednost u odnosu na istinu. Ovim merama štitimo one koji uprkos rizicima brane javni interes kada je on ugrožen“, izjavila je Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije i komesarka za pravosuđe, na predstavljanju predloga direktive protiv SLAPP tužbi.
Predlog direktive Evropske komisije sadrži nekoliko ključni elemenata zaštite potencijalnih meta SLAPP tužbi. Prema tekstu predloga sudovi će moći da odbiju neutemeljene tužbe u ranoj fazi, i u takvim slučajevima teret dokazivanja da se radi o osnovanoj tužbi pada na podnosioca tužbe.
Zatim, podnosilac SLAPP tužbi će morati da plati sve troškove, uključujući i troškove odbrane. Nadalje, tuženi dobija pravo da traži kompenzaciju za materijalnu i nematerijalnu štetu, a sudovi će moći da izreknu kaznu podnosiocima SLAPP tužbi sa ciljem da obeshrabre takve prakse. Predlog predviđa i zaštitu protiv neosnovanih tužbi koje su donete u državi koja nije članica EU.
SLAPP tužbe su sve češće i u Srbiji. Njihov broj se nagolo povećava od 2018. godine, „a u 2021. već imamo trend i takvih prijava biće sve više“, upozorio je u emisji N1 Direktno stručnjak za medijsko pravo Rade Đurić.
Domaćoj javnosti je poznat slučaj lančanih tužbi usmerenih protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK, koje su podnosili političari i biznismeni bliski vlasti. Ukupna vrednost 10 postupaka koji su se na jesen 2021. godine vodili protiv redakcije, urednika i novinara iznosila je 90 miliona dinara – što je, prema pisanju KRIK-a, tri puta više od godišnjeg budžeta tog medija.
Drugi poznati slučaj neosnovanih tužbi je slučaj kompanije „Milenijum tim“ koja je tužila nekoliko medija tražeći odštetu u iznosu od 100.000 evra samo zato što su preneli izjave koje su opozicioni političari izneli o toj kompaniji na svojim konferencijama za štampu. Kompanija je zatim demantovala da su u pitanju SLAPP tužbe i odštetni zahtev smanjila na 100 evra.
Proteklih meseci suvlasnici kompanije Galens su podneli tužbe protiv aktivista i ekoloških organizacija u Novom Sadu i počela su suđenja. Odbrana je predočila sudu da su u pitanju strateške tužbe protiv javnog delovanja.
U Srbiji je situaciju u vezi sa strateškim tužbama protiv javnog učešća ispitivala organizacija ARTICLE 19 u saradnji sa Centrom za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. U nedostatku boljih vesti za zaštitu novinara od SLAPP-a u Srbiji, podsetimo na izveštaj i na preporuke koje su vlastima uputile navedene organizacije. Dotični dokument možete pročitati ovde.
A.J.
