„Agencija je u petak, 27. januara 2023. godine, nakon medijskih navoda o imovini javnog funkcionera Aleksandra Šapića pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima“, saopštili su iz Agencije za sprečavanje korupcije. „Nakon sprovedenih svih radnji i analiza, koje ovaj postupak podrazumeva, uz angažovanje i drugih organa javne vlasti i pravnih lica, Agencija će obavestiti javnost o ishodu ove vanredne provere“, stoji u odgovoru Agencije za sprečavanje korupcije televiziji N1 na pitanje o neusaglašenosti podataka iz kupoprodajnog ugovora vile u Trstu čiji je gradonačelnik Beograda vlasnik i podataka iz tršćanskog katastra koje su Agenciji putem dopisa postavljali BIRN i N1.
Iz Agencije su za N1 pismeno potvrdili navode medija da su javni funkcioneri, između ostalog, „dužni da Agenciji prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu na kojima oni, njihovi supružnici ili vanbračni partneri kao i maloletna deca (pod uslovom da žive u istom porodičnom domaćinstvu sa javnim funkcionerom), ostvaruju pravo svojine ili pravo zakupa. Podaci iz izveštaja koji se tiču prava svojine ili zakupa na nepokretnosti imaju karakter javnih podataka, izuzev podataka o adresi na kojoj se nepokretnost nalazi“.
Podsetimo, BIRN i Vreme su utvrdili da je sadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 2018. odine, dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, kupio vilu u blizini Trsta, a da ni objekat ni 800.000 evra kojim je kuća plaćena nisu prijavljeni Agenciji za sprečavanje korupcije.
Agencija za sprečavanje korupcije je dan nakon što su BIRN i Vreme o ovom problemu alarmirali javnost objavila saopštenje u kom se navodi da je Šapić početkom 2019. Agenciji prijavio jednu nepokretnost kupljenu u Italiji. Međuti, u pitanju je bio stan od 150 kvadrata, a ne vila od 400. Sporni stan je ujedno bio jedina promena u Šapićevoj imovinskoj karti, izvestio je BIRN, dok je jedan neimenovani izvor iz Agencije za N1 tvrdio da je ovom telu dostavljen odgovarajući kupoprodajni ugovor.
„Problem je, međutim, što ni u italijanskom katastru ni u kupoprodajnom ugovoru koji je BIRN dobio iz Odeljenja zemljišnih knjiga za opštinu Trst, takva nepokretnost ne postoji. Bar ne na ime Aleksandra Šapića“, komentarisali su istraživači.
U saopštenju od 27. januara su pojasnili da Agencija za sprečavanje korupcije „podatke o vrsti, strukturi i površini nepokretnosti kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja“. Iz ovog tela su dodali i da se dokumentacija o osnovu sticanja prava na prijavljenim nekretninama ne dostavlja Agenciji prilikom podnošenja izveštaja, te da uvid u ovu dokumentaciju Agencija stiče tek kada pokrene postupak provere izveštaja određenog javnog funkcionera.
„U postupku provere koja može biti redovna (određena Godišnjim planom provere – takođe javno dostupnim dokumentom na internet prezentaciji Agencije) ili vanredna (inicirana navodima iz medija ili sumnjom Agencije da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci), od javnog funkcionera, ali i drugih organa javne vlasti, se može zahtevati dodatna dokumentacija“, stoji u odgovoru televiziji N1.
Agencija je, dakle, 27. januara zaista i pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima Aleksandra Šapića, te saopštila da će blagovremeno obavestiti javnost o ishodu ove vanredne provere.
Javnost pozdravlja pokretanje postupka vanredne provere izveštaja koje je podneo gradonačelnik, ali postavlja i pitanje da li je Agencija učestvovala u skrivanju njegove imovine. Na ovo pitanje navode tvrdnje anonimnog izvora iz Agencije koji je za N1 saopštio da je Agencija imala uvid u kupoprodajni ugovor za jednu nekretninu u Trstu.
„Ta informacija unela je sumnju da je osim javnog funkcionera Šapića, u varanju učestvovala i agencija, jer ako bismo poverovali izvoru N1 koji im je rekao da je Šapić predao kupoprodajni ugovor, onda bi se postavilo pitanje – kako se onda u narečenom izveštaju iz 2019. kao jedina nova nepokretnost pojavio nekakav stan od 150 kvadrata, kada u kupoprodajnom ugovoru o vili u Trstu lepo piše da je kupio objekat od 399 kvadrata. I ne samo to. Zašto agencija ako je već imala uvid u ugovor, nije upisala tačnu kvadraturu, onu iz ugovora i to ne samo vile, nego i ostale tri nekretnine koje je Šapić kupio? Da li je ovaj izvor hteo da kaže da je za netačno upisanu kvadraturu nepokretnosti u registru kriva agencija, a ne Šapić? Ili da u svemu ovome ima neka tajna veza, te da niko nije nevin?”, pitaju iz BIRN-a.
BIRN je od Agencije za sprečavanje korupcije zahtevao da se ove nedoumice razjasne, a neuspešno pokušao i da stupi u kontakt sa samim Šapićem.
I.K.
