„Onog trenutka kad je NIS dobio sankcije, svako ko je kupovao gorivo od NIS-a ili imao bilo kakvu saradnju s njima mogao je i sam da dobije sankcije”, objašnjava naš sagovornik.
Radosavljević pojašnjava da te sekundarne sankcije nisu nešto što tek treba da stupi na snagu, već su stupile istog trenutka kada su SAD uvele sankcije. To što ih SAD još nisu primenile znak je njihove „tolerancije”, navodi ekonomski profesor.
„Sad je samo pitanje kad će američka strana poslati taj dopis Narodnoj banci, koja nadzire finansijski sektor, da im kaže – ta i ta banka krši sankcije, i u suštini i vi učestvujete u tome jer omogućavate plaćanja preko IP-sistema. Ako to ne prekinete, i vama će biti uvedene sankcije”, ističe Radosavljević.
Sekundarne sankcije, navodi on, mogle bi izazvati lančanu reakciju. Banke bi odmah prekinule platni promet sa NIS-om, što bi se momentalno odrazilo na više od hiljadu radnika u NIS-u i povezanim preduzećima, koji i dalje nemaju jasne informacije o svojim poslovima i prihodima.
„Tako da nije više pitanje da li će biti derivata na pumpama ili neće – ako vi ne možete da ih kupite, a oni ne mogu da vam prodaju, tog trenutka njihovo funkcionisanje staje, vrlo brzo”, upozorava Radosavljević.
Dodaje da smatra da se to još uvek nije dogodilo jer Narodna banka Srbije i država „vaga i meri trenutak”, procenjujući da li SAD daju signal da će izvršiti dodatni pritisak.
„Postoji tu još jedna zanimljiva stvar: NIS duguje bankama preko 500 miliona evra. Banke za sada o tome ćute, ne pokreću tu temu. U nekoj drugoj situaciji, da se radi o bilo kojoj drugoj firmi, da smo vi ili ja imali kompaniju pod sankcijama i toliki dug prema bankama, one bi nas već odavno potopile – još 11. januara kada su objavljene sankcije”, kaže Radosavljević.
Ukoliko NIS prestane da servisira svoje obaveze zbog sekundarnih sankcija, ceo dug bi mogao odmah da dođe na naplatu, što bi moglo da dovede i do stečaja ako kompanija ne bude mogla da ga isplati, skreće pažnju naš sagovornik, koji smatra da je ova opcija „najbolje rešenje”.
„Po meni, sad bi možda najbolje rešenje bilo da NIS ode u stečaj. Onda bi se iz te stečajne mase prodala rafinerija, imovina, sve to redom, a mi bismo se u međuvremenu nekako snalazili s tim gorivom. I da onda ta firma, kad se to sve raščisti, nastavi da funkcioniše pod nekim drugim imenom”, ocenjuje Radosavljević.
Priznaje da je i to rešenje „katastrofa”, ali da je bolje „da propadnemo i da nemamo derivate da uvozimo preko Dunava nego da uradimo nacionalizaciju kompanije”.
Podsetimo, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu dr Srećko Đukić izjavio je Mašini da bi Vlada Srbije trebalo da nacionalizuje ruski deo NIS-a kako bi zaštitila svoje građane od posledica američkih sankcija.
„Nacionalizacija je suvereno pravo države – ona može nacionalizovati svaku imovinu na svojoj teritoriji, naravno razumno i bez arbitrarnih poteza. To se odnosi i na privatnu imovinu domaćih građana, i na imovinu stranaca, kao i na imovinu drugih država, ako je to u nacionalnom interesu”, kaže dr Đukić.
Nasuprot tome, Radosavljević smatra da bi nacionalizacija imala loše dugoročne posledice po privlačenje stranih kompanija u Srbiju. „Ako nacionalizujete NIS, vi time šaljete poruku svim stranim kompanijama koje ovde rade – da ćete sutra, recimo ako Evropa ili Amerika uvedu sankcije Kini, vi nacionalizovati i kineske firme bez problema. I sad, zašto bi iko više ulagao ovde, ako ste zemlja koja ima nestabilan sistem i ne zna drugačije da rešava ekonomske probleme nego tako što nacionalizuje kompanije?” navodi profesor FEFA.
Pored navodnog lošeg uticaja na reputaciju Srbije među stranim investitorima, Radosavljević ističe da bi, kada se završi rat u Ukrajini, koji je navodno povod Americi za sankcije, Ruska Federacija mogla da tuži Srbiju zbog nacionalizacije kompanije. „Mi bi na nekoj međunarodnoj arbitraži gotovo sigurno izgubili tu arbitražu jer smo to uradili protivno međunarodnoj praksi”, kaže Radosavljević.
Procenjuje da bi ta arbitraža Srbiju koštala oko pet do šest milijardi evra, što je više nego što kompanija vredi u ovom trenutku. „Dakle nacionalizacija u ovom trenutku je najbolje rešenje za Rusiju, a ne za Srbiju”, tumači Radosavljević.
Ranije nam je stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović rekao da smatra da Rusija čeka da Vučić povuče potez u vezi sa NIS-om. „Meni ta hladna ravnodušnost Rusije deluje kao pokušaj da Vučića namame – da ga svojim nečinjenjem nateraju da to i uradi, da oduzme NIS; ili kao da im je više stalo do principa, do neodricanja, nego do profita; ili pak kao da su sigurni da on to neće uraditi“, istakao je Dautović.
Bugarska i Rumunija su u sličnim okolnostima, zbog sankcija Rusiji, preuzele kontrolu nad rafinerijama pod američkim sankcijama. Međutim, Radosavljević skreće pažnju na to da sada SAD i Evropa vrše pritisak da se ta imovina stavi na tržište.
„Pitanje je da li bi to rešenje bilo zadovoljavajuće za američku stranu u ovom trenutku, jer realno nema mnogo drugih opcija. Naravno, teoretski može da se pojavi neka treća strana koja bi kupila NIS i time nas rešila problema bez našeg većeg učešća. Ali koliko sam shvatio, Rusi ne žele da prodaju svoj deo”, zaključuje Radosavljević.
Stavovi o tome šta je najbolje rešenje se razlikuju, ali jedno je jasno: odlaganje i nečinjenje već skupo koštaju Srbiju i njene građane.
A.M.
