Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Ministarstvo finansija, sindikati i poslodavci nisu postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada za 2026. godinu.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je nakon sednice SES-a da će Vlada Srbije doneti odluku o redovnom povećanju minimalne zarade od 1. januara na 371 dinar po radnom času, što je ukupno 64.554 dinara ili 551 evro, piše Biznis.rs.
Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost tražili su povećanje radnog sata sa sadašnjih 308 na 400 dinara. Time bi minimalac od 1. januara iznosio 70.000 dinara, odnosno oko 600 evra.
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije za Mašinu ocenjuje da svako povećanje treba podržati i pohvaliti, ali uslovno. Prema njegovim rečima, minimalna zarada, i uz najavljeno povećanje, ostaje daleko ispod sume koja bi mogla da zadovolji elementarno pristojan život radnika i radnica.
„Podsetio bih da bi to trebalo da bude standard koji je normiran i našim Zakonom o radu i dokumentima Međunarodne organizacije rada – minimalna zarada treba da bude dovoljna da zadovolji osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i radnica i njihovih porodica. To neće biti slučaj ni nakon novog povećanja zarada“, navodi Simović.
Kako sagovornik Mašine dodaje, podaci govore da trenutno pola miliona ljudi zarađuje plate koje su manje od 60.000 dinara, zbog čega ne smemo zanemariti svako, ma koliko malo povećanje, jer ono ljudima koji su na ivici bede mnogo znači.
„Ali država koja svom stanovništvu garantuje samo sirotinjske zarade ima veliki problem. Potrebna nam je strategija razvoja i društva i privrede koja će nas izvući iz pozicije u kojoj ćemo se natezati oko minimuma. A trenutno mi deluje, u konstelaciji sa aktuelnim režimom, da smo daleko od mogućnosti samog razgovora o takvoj strategiji“, smatra Simović.
Lažno trvenje među ljudima koji jedva sklapaju kraj sa krajem
Sindikati i poslodavci su takođe ukazali na to da će ovo povećanje minimalne zarade uzrokovati približavanje plata visoke i srednje stručne spreme u javnom sektoru, kao i da će minimalac dostići prosečnu platu na jugu i jugoistoku Srbije.
„Doći će do približavanja plata visoke i srednje stručne spreme u javnom sektoru, pre svega, što destimuliše one sa visokom spremom. Ali to treba rešavati u budžetu za plate. Ne može to da se reši sa nekoliko sastanaka oko minimalne zarade, treba da bude više dijaloga“, za Danas navodi Andrić.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs ističe da za razliku od Beograda, na jugu i jugoistoku zemlje prosek je 73.000 dinara, pa će od 1. januara minimalac biti vrlo blizu prosečne plate.
„Da li to što su plate generalno niske znači da mi treba da ostavimo ljude nižih kvalifikacija sa sirotinjskim zaradama? Zaista ne razumem taj argument. Sve zarade moraju da rastu, pogotovo imajući u vidu inflaciju iz prethodnih godina. Ako pogledamo Anketu o prihodima domaćinstava, videćemo da je u prethodnih deset godina rast prihoda domaćinstava zaostajao za inflacijom cena hrane. To je slika koju moramo promeniti. Ne možemo fokus stavljati na navodnu nepravdu što će minimalne zarade dostići neke malo veće zarade, i time graditi lažno trvenje među ljudima koji realno jedva sklapaju kraj sa krajem. Fokus treba staviti na privredu koja godišnje ostvari čistu dobit od oko 8 milijardi evra. Fokus treba staviti na ispumpavanje para iz javnog sektora i prelivanje našeg novca u privatne džepove ljudi bliskih režimu. Fokus treba staviti na redistribuciju bogatstva ka siromašnijima“, zaključuje Simović.
A.G.A.
