„Upozoravamo direktore škola da pravni osnov za donošenje odluke kojom se rešava o pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog, može biti samo zakon ili podzakonski akt, a ne može biti dopis ministra“, stoji u Otvorenom pismu direktorima koje je direktorima osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji uputilo Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola.
Otvoreno pismo je objavljeno povodom dopisa Ministarstva prosvete broj 611-00-0133/5/2025-01 od 24.02.2025, stoji u dokumentu u koji je Mašina imala uvid.
Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola ocenjuje da dopisom ministra nije predočen nijedan pravni osnov za postupanje koje se traži od direktora, odnosno smanjenje plate za februar 2025. godine. Kako navode, ovim dopisom se traži se od direktora da se „broj časova rada za februar obračuna prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, koja se vodi u školi, a za čiju ispravnost i tačnost odgovara direktor“.
„Dalje se navodi da je navedeno uređeno članom 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, što uopšte nije tačno. Nijednim propisom Republike Srbije nije predviđeno postupanje direktora škola kakvo traži Ministarstvo prosvete. To znači, da bi postupanje škola prema dopisu Ministarstva bilo protivpravno i predstavljalo bi osnov za tužbe zaposlenih kojima je umanjena ili uskraćena zarada“, ocenjuju iz Udruženja sekretara osnovnih i srednjih škola.
Prema njihovoj proceni, radilo bi se o desetinama hiljada tužbi na nivou cele države. Za ove tužbe, kako tvrde, ne bi bilo odgovorno Ministartvo prosvete, već direktori škola, čijim postupanjem bi zaposleni bili dovedeni u situaciju da svoja prava ostvaruju na sudu.
Sekretari: Ni Zakon o štrajku ni Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ne regulišu potpunu obustavu rada
„Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uopšte nije regulisana materija štrajka, niti pitanje potpune obustave rada. Zakonom o štrajku propisani su načini stupanja u štrajk uz poštovanje minimum procesa rada. Iz dopisa Ministarstva zaključuje se da se umanjenje zarada traži za nastavnike i stručne saradnike koji se nalaze u potpunoj obustavi rada. Ovo su nastavnici i stručni saradnici koji, dakle, nisu u zakonskom obliku štrajka“, navodi se u otvorenom pismu.
Kako skreću pažnju sekretari škola, predmetnim zakonom je propisano da ako nastavnik, vaspitač i stručni saradnik učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada, direktor škole pokreće disciplinski postupak. Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku za koga se utvrdi odgovornost u disciplinskom postupku, izriče se mera prestanka radnog odnosa.
„Dakle, zakon ne prepoznaje ‚nisi radio, nema zarade‘. Posledica je prestanak radnog odnosa. Međutim, svima je jasno da nije celishodno otpustiti toliki broj nastavnika koji bi onemogućio rad škola u celini“, poručuje se u otvorenom pismu.
Nastava je na mnogo mesta obustavljena po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu
Istovremeno, u mnogim školama rad je obustavljen po osnovu člana 39. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, skreću pažnju sekretari, a za šta je faktički osnov pružilo samo Ministarstvo prosvete. Kako se podseća u otvorenom pismu, Ministarstvo je dopisom broj 61-00-01-333/2024-01 od 20.12.2024. godine, takođe bez pravnog osnova, pozivajući se na zaključak Vlade, odredilo da zimski raspust traje na teritoriji cele zemlje od 23. decembra do 20. januara, navodeći da postoji „ozbiljno ugrožavanje bezbednosti učenika”, kao i da “mera ranijeg završetka prvog polugodišta ima za cilj da očuva zdravlje, bezbednost i dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu”.
Nakon toga Ministarstvo nikada nije utvrdilo da su prestali razlozi zbog kojih je ugrožena bezbednost učesnika u obrazovnom procesu, a društvene okolnosti se nisu promenile, smatraju sekretari. Prema njihovom tumačenju, obaveza direktora u ovom slučaju jeste da obaveste inspekciju rada, a ne da umanjuju ili uskraćuju zarade zaposlenima.
Januarske plate su isplaćene u celosti, a visokom obrazovanju se ne preti smanjenjima
„Naglašavamo da su u identičnoj situaciji isplaćene zarade za januar mesec, iako je Ministarstvo prosvete sličan dopis uputilo školama 24.01.2025. godine. Drugim rečima, nepostupanjem direktora po ovom dopisu nije se desilo ništa“, navodi se.
Kako se skreće pažnja, zarade u visokom obrazovanju redovno se isplaćuju iako su visokoškolske ustanove mnogo duže u obustavi nego osnovne i srednje škole. „Za ovakvo nejednako postupanje ne možemo naći pravno relevantno objašnjenje, te ga jedino možemo nazvati diskriminatornim“, naglašava se.
Kada nešto nije zasnovano na pravu, ne može imati ni pravnu posledicu, smatraju sekretari. Tako je i u trenutnoj situaciji. Prema njihovom umačenju, direktori škola ne mogu snositi odgovornost za nepostupanje po dopisu koji nema pravnog osnova, te kojim se traži postupanje kakvo nije propisano pozitivnim pravom Republike Srbije.
„Ovo je direktan pritisak na direktore škola, i mi im ovim putem pružamo punu profesionalnu, moralnu i ljudsku podršku da tom pritisku ne podlegnu. Molimo vas za odgovorno postupanje, kako škole ne bi, nakon ovog uzburkanog društvenopolitičkog perioda, ostale zarobljene u radnim sporovima i lošim međuljudskim odnosima“, zaključuje seu otvorenom pismu.
Ujedinjena prosveta Banata organizovala je protest ispred Školske uprave u Zrenjaninu
Kako navodi N1, prosvetni radnici su u prepodnevnim časovima 5. marta protestovali ispred Školske uprave u Zrenjaninu, te spontano ušli u zgradu Školske uprave zahtevajući sastanak sa načelnicom. U kancelarijama nisu zatekli zaposlene, koji su se u 10 ujutru „povukli iz Školske uprave po naređenju policije“. Naredni skup prosvetnih radnika u Zrenjaninu zakazan je za 6. mart u 9 časova.
Prosvetni radnici su 4. marta protestovali ispred sedišta Školske uprave u Beogradu, nakon čega su se pridružili okupljanju ispred Narodne skupštine.
I.K.
