Španska vladajuća koalicija je postigla dogovor o predlogu zakona o stanovanju koji predviđa mere za kontrolu najamnina, ulaganje u dostupno stanovanje i finansijsku pomoć prostornom osamostaljivanju za mlade.
Španska socijalistička radnička partija (PSOE) i Podemos, koji su na vlasti od januara prošle godine, ovim nacrtom predlažu uvođenje poreskih olakšica za male rentijere koji odustanu od podizanja najamnina i zabranu podizanja rente koja bi se odnosila na vlasnike više od deset nekretnina. U planu je i povećanje poreza na nekretnine koje nisu u upotrebi (počev od četvrte u vlasništvu istog lica). Ove mere primenjivale bi se u delovima zemlje koji su najpogođeniji stambenom krizom, što je više od sto oblasti u Španiji.
Parlament će glasati i o ideji da se građanima u dobi od 18-35 godina koji zarađuju manje od dvadesetak hiljada evra godišnje u toku dve godine isplaćuje mesečna pomoć za stanovanje od 250 evra. Po podacima španskog zavoda za statistiku oko 600.000 ljudi je u situaciji da aplicira za predloženu finansijsku pomoć. Ipak, ako bi uz zakon bio izglasan i budžet koji predlaže leva koalicija, a u kom je preko 2 milijarde evra alocirano za stanovanje, pomoć će dobiti tek oko 50.000 stanarki i stanara.
Novi zakon bi propisivao i da trećina svakog novog stambenog projekta bude namenjena socijalnom stanovanju, otkrio je na konferenciji za štampu ministar Feliks Bolanos, kako prenosi Rojters.
Predstavljene mere motivisane su potrebom da se olakša velika stambena kriza u Španiji i posledice prekarizacije rada, koje naročito pogađaju mlade.
Više od jedne decenije krize
O stanovanju u Španiji se preko deset godina ne govori bez epiteta „krizno“. Tržište nekretnina u Španiji je dugo plen zelenaških korporacija poput Blackstonea, javni stambeni fond od oko 2% ukupnog je mali u odnosu na druge zemlje EU i realne potrebe građana. Rente su u periodu od 2014. do 2019. godine porasle za prosečnih 50% i nastavljaju u istom trendu. Sve ovo naročito pogađa turističke destinacije i administrativne centre, odnosno oblasti „stambene tenzije“, u kojima se na stanovanje troši više od trećine dohotka, a za koje se nove mere i predlažu. Uz to, kriza naročito opterećuje mlade.
Ako su milenijalci isključeni sa tržišta nekretnina u većem delu sveta, to naročito važi za Španiju, u kojoj se nezaposlenost mladih približava stopi od 35%. Istovremeno, bar četvrtina zaposlenih angažovana je privremeno. Tako prekarizovano radništvo, pored toga što nema pristupa javnom stanovanju, nema uslova ni da stambeno pitanje reši zaduživanjem.
Predstavljajući nacrt, španski premijer Pedro Sančez je prokomentarisao da se mladi Španci iz roditeljskog doma usled nedostatka dostupnog stanovanja i finansijskih sredstava iseljavaju u tridesetoj, četiri godine kasnije od evropskog proseka. Po podacima evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT), oko 64% mladih u kasnim dvadesetim u Španiji živi u roditeljskom domu, dok je u Francuskoj taj procenat 17, u Velikoj Britaniji 25, a Nemačkoj, primera radi, 30%. Oslanjajući se na podatke nacionalnog zavoda za statistiku španske civilne organizacije tvrde da mlade u Španiji unajmljivanje stana zapravo ostavlja praznih džepova, odnosno košta 94% prosečne plate.
Borba za pristupačno stanovanje i otpor deložacijama inicirali su građansko organizovanje iz kojih je iznikao Podemos i značajno uticali na dolazak na vlast aktuelne koalicije.
Nisu svi za zakon
Rasprava o novom zakonu o stanovanju, istovremeno, već mesecima izaziva tenzije u vladajućoj koaliciji. Podemos je u martu odbio da podrži prethodni nacrt zakona. Predstavnici Podemosa su optuživali većeg partnera, PSOE, da nije dovoljno posvećen rešavanju stambene krize i da u nacrtu nije poštovao obaveze iz koalicionog sporazuma koje se tiču stanovanja.
Predlozima objavljenim u utorak protive se, očekivano, konzervativni akteri. Dok levica smatra da je jedan od načina za povećavanje dostupnosti stanovanja smanjivanje renti, desni deo političkog spektra tvrdi da je jedino rešenje u stanogradnji, uprkos jasnim dokazima da veliki deo stanogradnje danas opslužuje međunarodna finansijska tržišta, a ne lokalne stambene potrebe. U Španiji se nacrtu zakona o stanovanju desno orijentisane stranke ovih dana suprotstavljaju istom mantrom, tvrdeći da će ograničenja „oterati investitore“, i to ne samo one koji ulažu u stanovanje.
Narodna partija (PP), koja je na vlasti u pet regiona i četiri grada (uključujući i Madrid) se pojedinim odredbama već izjasnila kao o „intervencionističkom samoubistvu“, a portparolka stranke je aktuelne vlasti nazvala „komunistima koji svaki čas intervenišu u tržište“. Narodna partija je najavila i da ne planira da primenjuje zakon. Naime, i u slučaju da se nacrt, o kom bi parlament trebalo da odlučuje do kraja godine, ozvaniči, njegov uticaj će biti parcijalan. Dok je za donošenje zakona nadležan parlament, o primeni zakona odlučuju regionalne i lokalne samouprave.
Predsednik Narodne partije Pablo Kasado je ovih dana svojim glasačima obećao da planira da ospori zakon o stanovanju pred Ustavnim sudom ukoliko se parlament o njemu izjasni pozitivno. Time je nehotice skrenuo pažnju na to da španski ustav eksplicitno sadrži član kojim se garantuje pravo na stanovanje.
Uz sva osporavanja i lokalna ograničenja, zakon koji štiti stanare i revitalizuje javni stambeni fond mogao bi da ima veliku simboličku i političku težinu i da, u sinergiji sa rezultatima berlinskog referenduma o stanovanju, uputi na nove trendove rešavanja stambene krize u Evropi.
