U toku subotnje noći, tik posle završetka zvaničnog program studenata, odnosno nakon što je i poslednji govornik sišao s bine, društvene mreže su preplavili snimci, sada već nesporne, policijske brutalnosti nad demonstrantima. I to u trenutku kada je i sam predsednik države, Aleksandar Vučić, najavio. Usledila su hapšenja građana, ali ovog puta u mnogo većem broju u odnosu na dane pred sam Vidovdan.
Odgovor, što u Beogradu, što u drugim krajevima Srbije, brzo je usledio. Od Kikinde do Niša, građani su počeli samoorganizovano da blokiraju raskrsnice – nekada grubim metodama, poput stavljanja kontejnera na sred puta, nekada domišljatim potezima, poput prelaska jednog te istog pešačkog prelaza 400 puta. Opet hapšenja, naka uspešna, neka sprečena, a sve kako bi se, uslovno rečeno, rasteglili organi reda. Građani, iako nigde zvanično, jasno poručuju: nema nazad.
Kontraproduktivna taktika
Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić u razgovoru za Mašinu ističe da je pojačana represija pred, ali i za vreme Vidovdanskog protesta, imala najmanje dva cilja, odnosno dve faze.
„Prva u danima pred protest, kada se hapšenjima želeo zaplašiti određeni broj ljudi da uopšte dođu na skup, dok bi se istovremeno narativom o tobože ‘blokaderima teroristima’ ceo skup diskreditovao i time se dodatno umanjila posećenost. Faza dva, odnosno pojačane i jasno prekomerne policijske reakcije na samom protest, imala je za cilj da se bilo kakav budući skup i konkretni potezi građanske neposlušnosti osujete. Narodski, iliti roditeljski rečeno ‘da ti više ne padne na pamet da’”, rekao je Vujić.
Ipak, on napominje da je, istine radi, u par navrata bilo napada na policiju, od kako se čini sumnjivih lica, mahom maskiranih, pa je osnovana sumnja da je reč o ubačenim elementima. Cilj istih je, kako kaže, bio da se bar deo policijske represije medijski opravda, tobožnjim prvim napadom na službena lica.
„Kako god da bilo, posle Vidovdana se ispostavilo da taktika režima nije bila mudra, štaviše bila je totalno kontraproduktivna. Režim je dobio produženo trajanje protesta, u vidu desetina tačaka na kojima se samo u Beogradu, a dodatno i ostalim gradovima, odvijaju građanske blokade”, ukazuje Vujić.
Upitan upravo o nedavnim potezima vlasti pred, ali i posle protesta, Vujić smatra da je očigledno da vladajuća nomenklatura gubi strpljenje za ovu vrstu maratona i tempa koji diktiraju studenti.
„Oni brzim i kusim potezima pokušavaju da finalno preseku nagomilano građansko nezadovoljstvo, a koje je kulminiralo tragedijom u Novom Sadu. Međutim, stvaraju aposlutni kontraefekat, i samo produbljuju jaz između sada već natpolovičnog dela građanstva u Srbiji i spostvene vlasti”, dodaje Vujić.
Za kraj, docent na FPN-u ističe da očekuje, kolokvijalno rečeno, vrelo leto u Srbiji, posebno u Beogradu, te da se takvo stanje neće promeniti do ispunjenja krucijalnog studentskog, ali i građanskog zahteva.
„Kao jedino rešenje vidim rapisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Svaki drugi scenario vodi ka stopiranju Srbije. Jer, onda kada je s jedne strane većina građana a s druge režim, samo je pitanje momenta kada će ovi prvi pobediti. Izborno geslo režima ‘Srbija ne sme da stane’ postalo je njihov talac – Srbija će upravo stajati dok oni ne raspišu izbore”, zaključuje Vujić.
M.B.
