Na najnovijem Women’s Power Index rangiranju, koje analizira napredak država u oblasti rodne ravnopravnosti u političkom učešću, Srbija se našla na visokom 22. mestu od 193 zemlje sveta, saopštio je danas Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, Tatjane Macure. Ovim rezultatom, navodi se u saopštenju, Srbija je najbolje rangirana država u regionu kada je reč o zastupljenosti žena u političkom i javnom životu.
„Rang lista meri udeo žena na funkcijama predsednica država i vlada, ministarki u vladinim kabinetima, poslanica u nacionalnim parlamentima, kao i predstavnica u organima lokalne samouprave. Visok stepen učešća žena u vlasti doprinosi smanjenju društvenih podela, sprovođenju politika rodne ravnopravnosti i donošenju odluka zasnovanih na širokom spektru iskustava i perspektiva“, navodi se u saopštenju.
Kako merimo ravnopravnost?
Da li je sve baš ovako idealno pitali smo Biljanu Đorđević, narodnu poslanicu i kopredsednicu Zeleno-levog fronta koja godinama zagovara veću političku participaciju žena.
Prema njenim rečima, to jeste tako kada je reč o zastupljenosti žena u političkom životu mereno brojem žena na nekim političkim funkcijama, „ali pošto je daleko od toga da su žene ravnopravne u srpskom društvu a kamoli da su ravnopravne u politici, to nam govori koliko je strukturalno loša pozicija žena uopšte u svetu.“
„Konkretno, Srbija je odlučila da ovaj aspekt rodne ravnopravnosti unapredi u domenu moći jer su tu formalni efekti brzo vidljivi dok su mnogo ozbiljniji zahvati potrebni kad je reč o neravnopravnosti žena domenu vremena (koliko manje slobodnog vremena žene za sebe imaju jer obavljaju neplaćeni kućni rad pa samim tim imaju manje vremena za bavljenje politikom) i domenu novca, nasilja i zdravlja“, navodi Đorđević za Mašinu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine, žene u kući rade dvostruko više od muškaraca, a upola manje na plaćenim poslovima, gde zarađuju manje od muškaraca. Prema navodima sindikata Nezavisnost na njihovom sajtu,
„prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji žene u tridesetim godinama u proseku zarađuju 20 odsto manje od muškaraca istih godina, što nas stavlja na sam vrh liste država u Evropi sa najvećim razlikama u plati između polova.“
Čak i kada se podaci podele po uzrastu radnika, pokazuje se da u svakoj starosnoj grupi muškarci zarađuju više od proseka te grupe, a žene manje, vidi se iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platnom jazu među polovima, za septembar 2024. godine, a najveći platni jaz bio je između muškaraca i žena koji imaju visoko obrazovanje – i to 26,7 odsto, piše Nezavisnost.
Politička moć žena u Srbiji – realnost i statistika
Kvote za izbor žena u parlamentu i Vladi je takođe nešto što je zakonski regulisano nakon eksplikacije želje jednog muškarca. Ipak, kako smo i ranije pisali, imajući u vidu da politiku, političke agende, glavne teme, akcije i strukture definišu pre svega muškarci, veće prisustvo žena predstavlja nužan prvi korak ali ne i dovoljan uslov za promenu politike i funkcionisanja sistema.
Prema rečima Biljane Đorđević, „zakonskim izmenama poput kvote od 40 posto za izbor predstavnica u lokalnim, skupštini AP Vojvodine i Narodnoj skupštini koja podstiče partije da moraju da stvaraju više prostora za žene unutar svojih organizacija, makar formalno, među kandidatima za liste, mada se i to zloupotrebljava tako što u skupštine uđu žene pa podnesu ostavke a zamene ih muškarci. Mi smo godinama imali premijerku koja je sada predsednica Narodne skupštine, u jednom trenutku skoro polovinu ministarki, predsednicu Ustavnog suda, guvernerku Narodne banke Srbije“, navodi Đorđević za Mašinu.
„Dakle, dosta visokih političkih pozicija sa ženama na čelu. Međutim, do skoro gotovo da uopšte nismo imali gradonačelnice i predsednice opština, to je ponešto poboljšano ali i dalje nedovoljno. Činjenica da je SNS zaposeo sve poluge vlasti u društvu, ovaj aspekt rodne ravnopravnosti znači pre svega da najviše političke pozicije zauzimaju naprednjakinje – zato je ovo rezultat samo za njih, a ne za sve žene. SNS čak strateški kao i neki drugi autoritarni režimi koristi pitanje političke ravnopravnosti žena u političkom životu da bi legitimisao manjak demokratije, slobode i poštovanja ljudskih prava i vladavine prava uopšte“, zaključuje Đorđević.
Svemu ovome treba dodati i pitanje, kako se meri učešće žena u javnom životu ako imamo u vidu činjenicu da javnost sve češće svedoči činjenici da mlade žene, studentkinje bivaju privođene, udarane i maltretirane na javnim skupovima, neretko i od strane policije?
I.P.
