Iz SSSS-a kažu da su za ovu inicijativu dobili široku podršku institucija i pojedinaca u Srbiji a da bi ratifikovanje ove konvencije bila „značajna karika za unapređenje radnog i socijalnog zakonodavstva u Srbiji, i da je važan korak u harmonizaciji propisa i standarda sa zakonodavstvom Evropske unije“.
Konvencija br. 190 prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilјa i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilјa u svetu rada. Konvencija je stupila na snagu u junu a proces njene ratifikacije je već pokrenut u većini evropskih zemalja.
Pojam „nasilјe i uznemiravanje“ u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatlјivih oblika ponašanja i praksi uključujući i pretnje, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavlјanju, a koje imaju za cilј ili rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilјe i uznemiravanje.
Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilјa, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada, bez obzira na njihov ugovorni status. Odredbe Konvencije su primenjive u svim privrednim granama bez obzira da li se radi o privatnom ili javnom sektoru i svim mestima rada i boravka radnika – tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.
Zašto je važno ratifikovanje Konvencije 190
„Mi se borimo za rad, ali i za radnika kome ljudska i radna prava moraju biti garantovana. Tretman radnika danas, naročito u pojedinim stranim fabrikama koje su odavno svima poznate iz medija, kao što su Jura, Aptiv-Leskovac i Aptiv-Novi Sad, Jazaki i druge, je nehuman i nečovečan.“, saopštavaju iz SSSS-a.
Iz sindikata kaži i da je teško nabrojati sve oblike zlostavljanja na radu i podsećaju na najčešće žalbe radnika i radnica:
„Ubrzavanje trake, na brzinu fizički neizdrživu u dužem periodu; Zabranu napuštanja radnog mesta radi odlaska do toaleta, merenje vremena zadržavanja u toaletu; Verbalne (pretnje i „vikanje“) pritiske i mobing; Seksualno nasilje i uznemiravanje; „Robovski rad“ – kao u 19. veku; Stalno snimanje kamerama; Odbijanje od zarade, najčešće minimalne, slučajno nastale štete pri proizvodnji; Pretnje otkazima; „Dobrovoljni“ prekovremeni rad – iznuđen od strane poslodavca; Obespravljenost; Loše uslove rada; Nebezbednu radnu sredinu; Nedostatak zaštitnih sredstva – kako za rad, tako i za zaštitu od korone; Teranje radnika da potpišu dokumenta kojima se odriču svojih prava; Onemogućavanje rada predstavnika radničkih sindikata, koji dobijaju otkaze i otvaraju se sudski sporovi protiv njih, te zabranom ulaska u fabriku, čime se direktno onemogućava njihov rad, ali i zaštita radnika; Celodnevno stajanje za trakom bez mogućnosti za odmor; Zdravstvene probleme vezani za mišiće nogu (tetive), kičmu, i dr; Uskraćivanje prava za slobodan dan kako bi otišli lekaru; Odnos prema radnicima je takav da iscrpljene, izmorene i one koji kolabiraju stavljaju na nosila; Dešavaju se teški oblici trovanja radnika; Zataškavaju se slučajevi povreda na radu i ne prijavljuju se.“
Iz SSSS-a kažu da „Navedeni slučajevi imaju ozbiljne posledice na psihičko, fizičko i seksualno zdravlje, dostojanstvo, te porodično i društveno okruženje“ zbog čega im je cilj da „ohrabre nadležne državne institucije da odlučno pokrenu proces ratifikacije Konvencije 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada“.
Međunarodna organizacija rada formuliše internacioalne standarde rada u obliku konvencija i preporuka čijom se ratifikacijom pojedinačne države obavezuju na primenu tih standardna i njihovu implementaciju u lokalne zakone.
M.M.
