Mašina je o trendu zapošljavanja osoba koje se formalno nalaze u penziji ili starosno pripadaju ovoj kategoriji ranije već pisala. U najnovijem podkastu Svetske zdravstvene organizacije koji se bavi ovom temom navodi se da radna snaga sve više stari.
„Bili svesni toga ili ne, ukoliko ste jedan od milijarde bejbi bumera, vi jeste deo onoga što se naziva srebrni cunami“, kaže se u podkastu. Ta generacija je počela da navršava 65 godina starosti od 2011. godine. U pitanju je značajan demografski pomak uzrokovan povećanjem broja starijih osoba u društvu i na radnom mestu, navodi se u ovoj emisiji. Prema procenama UN-a, do 2050. godine će udeo svetske populacije starije od 60 godina biti skoro udvostručen.
Robert Suarez Santos, generalni sekretar Međunarodne organizacije poslodavaca je naveo da istraživanja pokazuju da 72 odsto kompanija u Evropi i 58 odsto kompanija u Aziji, navode da smanjenje broja radno sposobnog stanovništva će imati veliki uticaj na njihovo poslovanje ako tome ne pristupe na neki način.
Dorotea Šmit-Klau, šefica odeljenja za zapošljavanje, tržišta rada i Ogranka za mlade, Odeljenja za politiku zapošljavanja MOR-a je podsetila da ljudi (u Evropi posebno) danas imaju prosečno duži životni vek nego ranije. Iako žene prosečno žive duže od muškaraca, one su u većem riziku od siromaštva u starosti. Podaci govore da je tokom ovog veka došlo do „300 odsto više starijih ljudi, a 50 odsto više ljudi u uzrastu od 15 do 65 godina.“
Sagovornici su rekli da se radno okruženje i svet rada zbog demografskih promena moraju prilagođavati starijim radnicima i radnicama, te da će se pokazati da to nije stvar izbora već nužde. Stariji su produktivni radnici, sposobni i prate promene na tržištu rada, mogu biti digitalni radnici, zeleni radnici itd. Iz razgovora ovih stručnjaka jasno je da je cilj zadržati starije ljude na radu duže uz različite benefite: Međutim, „plate i prihodi i nisu toliko važni za starije ljude. Ono što je mnogo važnije za to je fleksibilno radno vreme. Možda čak i ne moraju da se plate previše. Možda postoje drugi podsticaji da ih motivišemo da rade i da rade duže“, navela je Šmit Klau.
Veliki broj starijih u Srbiji je prinuđen da radi
Ako pogledamo podatke za Srbiju, perspektiva starih ne izgleda dobro. Prema pisanju N1, Republički zavod za statistiku je u februaru ove godine saopštio da podaci o procenjenom broju stanovnika za 2022. godinu pokazuju da se indeks starenja stanovništva u Srbiji stalno povećava, što svedoči da je stanovništvo u dubokom procesu starenja.
Ranija pisanja Mašine o položaju starih navode da se uslovi za odlazak u penziju pooštravaju, a preko 160 hiljada starijih osoba je tokom 2021. godine bilo bez ikakve penzije, a skoro 330.000 penzionera/ki je primalo mesečno manje od 15.113 dinara. Prema statističkim podacima PIO Fonda poljoprivrednu penziju u iznosu do 5.000 dinara primalo je u tom trenutku 2.123 penzionera.
Studija Populacionog fonda UN-a u Srbiji pokazuje da je procenjena stopa siromaštva starijih osoba u 2022. godini iznosila 12,48 odsto, što je skoro duplo u poređenju sa situacijom pre COVID-19, kada je iznosila 6,9 odsto.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju dozvoljava radno angažovanje penzionerima i nakon penzionisanja. U Srbiji to pravo koristi, prema procenama, oko 50.000 penzionera. Uglavnom se radi o stručnjacima sa posebnim znanjima, majstorima svih profila i jednostavnijim poslovima, kao što je obezbeđenje objekata, navela je N1.
Prema važećem zakonu, sve kategorije penzionera – starosni penzioneri, korisnici porodične penzije i invalidski penzioneri mogu da budu radno angažovani, ali jedino starosni penzioneri mogu da budu zaposleni bez ikakvih ograničenja, navode u ASNS, prenosi portal N1.
O tome zašto penzioneri rade u Srbiji možda najbolje može ponuditi podatak o visini penzije. Prema podacima iz decembra prošle godine, prosečna penzija iznosila je 39.874 dinara (340 evra), dok je iznos minimalne penzije, prema istraživanju objavljenom u decembru 2023. bio je 20.631 dinar (176 evra). Sindikati navode da poslodavci i dalje pokušavaju da na njima zarade, tako što im najčešće isplaćuju niske ili najniže moguće zarade. Da li će rad pod takvim uslovima moći da zadovolji uslove dostojanstvenog starenja?
I.P.
