Prvi maj se u Srbiji obeležava od 1893. godine. U pitanju je svetski dan borbe za dostojanstven život najbrojnije društvene grupe, one koju čine radnici i radnice.
Radno zakonodavstvo u Srbiji poslednjih decenija sve manje štiti interese radnika. Jedan od uočljivih nepovoljnih trendova je kontinuirana fleksibilizacija rada, o čemu svedoči i najavljeni Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.
Organizovana moć radništva decenijama je u opadanju, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Ipak, u poslednjih desetak godina pitanja radništva se vraćaju u javni i politički diskurs, a povremeno ugleda svetlost dana i pokoja vest o uspešnim radničkim borbama.
Retkost takvih vesti ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu rizik koji prati sindikalne aktivnosti. O tome govore i skorašnji događaji u Srbiji na koji podseća Mašinin sagovornik Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije:
„Predrag Stojanović, predsednik organizacije Samostalnog sindikata u leskovačkoj fabrici „Jura“, dobio je otkaz jer je o problemima zaposlenih obavestio javnost. Suspendovan i privremeno udaljen sa rada na tri meseca, tokom kojih će primati jednu trećinu zarade, je i Saša Bigović. On je takođe, poput Stojanovića, obavestio javnost o problemima u preduzeću Površinski kopovi Kosovo – Obilić.“
Samo ova dva najaktelnija i drastična primera, nastavlja Vuković, svedoče o tome kako zaposleni i sindikalni aktivisti u Srbiji dočekuju Prvi maj, međunarodni i nacionalni Dan rada. „Zaposleni i sindikati su na udaru poslodavaca, uskraćeni za osnovna prava i slobode, eksploatisani i sa minimalnim poverenjem u institucije, demokratske principe i standarde.“
Sindikalac Duško Vuković izvor problema radništva ne vidi isključivu u domaćim okolnostima. Rast eksploatacije radnika Vuković povezuje s odlikama globalnog ekonomskog poretka kojem se Srbija ubrzano pridružila.
Posledice pandemije Covid-19 samo naglašavaju hitnost da se položaj radnika poboljša. Zato smo našim sagovornicima iz političkih stranaka i pokreta uputili pitanje šta bi trebalo da se promeni u domaćem zakonu o radu i zamolili ih da se izjasne po pitanju predloga zakona o sezonskom radu, koji oličava nastavak procesa fleksibilizacije rada.
Kome godi a kome škodi najavljeni zakon o sezonskim poslovima
„Svi zakoni u Srbiji koji se tiču radno pravnih odnosa i regulišu svet rada donose se oktroisano, bez učešća stručne javnosti i zainteresovanih strana, tako da u takvim okolnostima ni jedan zakon ne može biti dobar“, kažu za Mašinu iz Stranke slobode i pravde. Oni zato i zakon o sezonskom radu ocenjuju kao loš i zakasneo.
Od predloženih izmena zakona o sezonskim poslovima koristi bi imali poslodavci, objašnjava Aleksa Petković iz Socio-ekonomske grupe Ne davimo Beograd. Vlasti bi da prošire sezonske poslove na građevinski sektor, ugostiteljstvo i turizam, „a to su baš poslovi u kojima prijatelji vlasti obrću velike pare“, komentariše naš sagovornik.
Radnici bi samo dobili još lošije uslove rada, na šta ukazuje i predlog usmenog ugovora o radnom anagažovanju. „Kako će radnici dokazivati da su se dogovorili da rade za recimo 300 dinara po satu, kada im poslodavac isplati minimalac od 183,93?“
Iz Dveri se slažu sa ocenom da bi aktuelni predlog zakona otežao sezonskom radniku da u slučaju spora dokaže svoj status i prava. Međutim, dodaju da bi zakon doprineo smanjenju mogućnosti za zloupotrebu najsiromašnijih kategorija stanovništva.
Ipak, zbog nedostataka postojećeg predloga iz Dveri poručuju da „položaj sezonskih radnika treba izmenom Zakona da bude bolje i efikasnije zaštićen, posebno što se njime predviđa i sezonsko angažovanje maloletnih lica.“
Umesto da unaprede primenu Zakona o radu, vlada i biznis lobisti koriste probleme u njegovoj primeni da bi na „sezonski” režim rada prebacili još više kategorija radnika i radnica, ocenjuju iz Partije radikalne levice.
„Suštinski dugoročni učinak ovakvih izmena je dalja fragmentacija radnog zakonodavstva i učvršćivanje sistema koji onemogućava radnike i radnice da prepoznaju zajednički cilj i da se i organizuju u zajedničkoj borbi jer su podeljeni različitim propisima.“
S negativnom ocenom slažu se i iz Političke platforme – Solidarnost:
„Ovaj Zakon predstavlja još jedan u nizu koraka ka potpunom obesmišljavaju Zakona o radu jer se sve veći broj oblasti koje treba da su uređene ZOR-om premeštaju u posebne zakone. Novi režimi rada koji su van domašaja ZOR-a šturi su u pogledu zaštite radnika i poslodavcima ostavljaju odrešene ruke da neometano ubiraju profit od našeg rada“, govori za Mašinu Aleksandra Lakić ispred Solidarnosti.
Zakon o radu mora da se menja
Aktuelni zakon o radu je potpuno antievropski i antiradnički neusaglašen sa Evropskim radnim zakonodavstvom i Evropskom socijalnom poveljom, poručuju iz Stranke slobode i pravde.
„Ovako loš Zakon o radu ne može se parcijalno menjati, već se mora usvajati potpuno novi zakon koji će radnicima dati i garantovati prava koje imaju svi zaposleni u ozbiljnim i razvijenim državama.“
U važećem Zakonu o radu postoje dve kategorije „zaposlenih“ – oni koji su u radnom odnosu (to jest imaju ugovor o radu) i one koji su angažovani van radnog odnosa, objašnjava Aleksandra Lakić, i dodaje: „Ovim potezom, prema zvaničnim statistikama, 40% od svih zaposlenih radnika je potpuno obespravljeno jer su im uskraćena prava obuhvaćena Zakonom o radu.“
Iz Solidarnosti poručuju da osnovni korak u pravcu unapređenja položaja radnika i radnica treba da bude izmena Zakona o radu i to na način da se svim radnicima obezbede jednaka prava, kvalitetni i sigurni poslovi i zarade, te mogućnost sindikalnog organizovanja.
Iz Ne davimo Beograd takođe ocenjuju da je neophodno menjati Zakon o radu, budući da važeći ne garantuje dostojanstven rad za sve radnike i radnice. Problematičnih aspekata važećih zakona je mnogo, naglašava Aleksa Petković, te skreće pažnju samo na pojedine:
„Zakon je napisan tako da urušava radna prava. Uvedena je oštra podela na rad u radnom odnosu i van radnog odnosa. Zaštita i sigurnost na radu mora biti najbolja moguća. Moraju se izmeniti odredbe Zakona o radu o disciplinskom i otkaznom postupku, koje se danas koriste protiv radnika koji žele da se sindikalno organizuju.“
Partija radikalne levice opisuje trenutno radno zakonodavstvo kao haotično. Po njihovoj oceni, najveći deo radništva je u nestandardnim i nesigurnim radnim odnosima, a ne u stalnom zaposlenju.
„Zakon o radu treba da bude radnička Biblija: u njemu treba da je regulisano sve što se odnosi na rad, jasnim jezikom koji može da razume svaki sindikalni organizator. Namerno stvoreni metež u kom sada funkcionišemo stvara zabunu kod radnika i kod radničkih organizatora, slabi im samopouzdanje da se bore za svoja prava.“
Jedan od osnovnih preduslova za omogućavanje boljeg položaja radnika u Srbiji je, pre svega, osnaživanje krovnih sindikalnih organizacija, kao i uspostavljanje socijalnog dijaloga između poslodavca i sindikata na ravnopravnim osnovama, poručuju iz Dveri.
Iz Dveri naglašavaju problem nezaposlenosti mladih u Srbiji, a odgovor na nepovoljan položaj radništva vide u „stvaranju održive i na znanju i domaćem interesu zasnovane ekonomije koja će se zasnivati na dostojanstvenom položaju rada i zaštiti prava zaposlenih“.
Izveštavanje i analizu položaja radnika i radnica na Mašini možete pratiti ovde.
A.J.
