Račun za mere štednje ispostavljen je onima koji su najugroženiji – penzionerima, nezaposlenima i ženama u zdravstvu i prosveti. Odumiru zaštitna i socijalna funkcija države, dok se masovno krše radna prava, zaključak je autora istraživanja „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ Centra za dostojanstven rad, koje je podržao Međunarodni centar Olof Palme.
Ovo istraživanje ujedno predstavlja i alternativni izveštaj o stanju ekonomskih i socijalnih prava koja su garantovana Paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN, a koji će biti poslat Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN (KESK).
Država prikazuje alternativnu realnost
S obzirom na to da država ove godine dostavlja izveštaj KESK-u o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji, cilj istraživanja Centra za dostojanstven rad bio je da se realno prikaže nivo prava garantovanih Paktom i da se demisitifukuje alternativna realnost koju prikazuje vladajuća struktura.
U domenu ekonomskih prava postoji odumiranje zaštitne uloge države, a u domenu socijalnih prava postoji odumiranje socijalne funkcije države. Savremeno radno pravo je nastalo kao način ograničavanja slobode ugovaranja između poslodavca i zaposlenog, zbog toga što je poslodavac u značajno boljem položaju od zaposlenog.
S druge strane imamo odumiranje socijalne funkcije države. Država socijalna davanja trenutno tretira kao nepotrebni trošak. Kada pročitate državni izveštaj, to je kao da gledate drugi dnevnik devedestih. To je alternativna stvarnost na koju ne utiču bilo koji spoljni argumenti“, reko je Mario Reljanović, jedan od autora analize.
Članica istraživačkog tima, Željka Jorgić-Đokić, bavila se kolektivnim radnim pravima u koja spadaju pravo na osnivanje sindikata, pravo na učlanjivanje u sindikat, pravo na štrajk i pravo na nacionalno i međunarodno udruživanje:
Kada govorimo o kolektivnim radnim pravima koja garantuje Pakt, radno angažovana lica nemaju ta prava. Svi, osim ljudi koji su u radnom odnosu i koji imaju ugovor o radu, uskraćeni su za pravo da se sindikalno organizuju i pravo da štrajkuju. To je u suprotnosti sa međunarodnim radno-pravnim zakonodavstvom, propisima i praksom, navela je Đokić-Jorgić.
Pored toga, Izmenama Zakona o radu iz 2014. oslabljen je položaj sindikalnih predstavnika, što je još jedan udar na sindikalno organizovanje u Srbiji:
Od tad su, ne samo sindikalni predstavnici, već i svi zaposleni dobili samo apstraktnu zaštitu. Nigde se ne spominje posebna zaštita za predstavnike zaposlenih. Ranije su sindikalni predstavnici bili zaštićeni i po prestanku funkcije, zato što je osveta najčešće dolazila nakon prestanka funkcije.
U istraživanju dotakla se i problema kolektivnih ugovora u Srbiji. Poslodavci često izbegavaju da potpisuju kolektivne ugovore i korišćenjem zakonskih odredbi koje im idu u korist, radne odnose regulišu pravilnicima o radu. To negativno utiče na niz radnih prava.
Zakon navodi da je kolektivni ugovor pravilo, a Pravilnik o radu izuzetak. Ali ti izuzeci koje Zakon o radu navodi, tačnije jedan od njih je vrlo problematičan, jer kaže da ako prođe 60 dana od početka pregovora između sindikata i poslodavca, poslodavac ima pravo da donese Pravilnik o radu.
Nije važno ko je kriv zbog propadanja pregovora, a najčešće je kriv poslodavac jer ne želi da zaključi kolektivni ugovor, dok štetu će trpeti radnici. Videla sam primere pravilnika prema kojima minimum procesa rada obuhvata 90% zaposlenih, zaključila je Đokić-Jorgić.
Mere štednje pogađaju najugroženije
Merama štednje pogođeni najugruženiji, što je uticalo na degradiranje socijalnih i ekonomskih prava. Penzionerima su smanjene penzije, smanjene su plate u javnom sektoru, dok je naknada za nezaposlene nedovoljna za dostojanstven život.
Ne samo što su izmene zakonodavstva umanjile prava raznih ugroženih grupa, nego su mere štednje uvedene kako bi se konsolidovao budžet. Račun je ispostavljen onima koji su najugroženiji u ovoj čitavoj priči.
Cenu takvih mera platile su najviše žene, s obzirom na to da je najveći procenat žena zaposlen upravo u prosveti i zdravstvu, i penzioneri zbog smanjenja penzija. Cenu su platili i građani lošijim kvalitetom i manjom dostupnošću usluga, istakla je Sarita Bradaš.
Osvrnula se i na aktuelne pregovore oko visine minimalne zarade i njenog odnosa sa minimalnom potrošačkom korpom.
Minimalna potrošačka korpa nije napravljena na osnovu toga šta su potrebe i nutricionistički standardi, već na osnovu toga koliko troši 30% najsiromašnijih u Srbiji. Ako uporedimo taj novac i standarde Svetske zdravstvene organizacije, onda to izgleda ovako: četiri puta manje voća nego što je to potrebno za zdravu ishranu, dva puta manje povrća i dva puta manje mesa i mesnih prerađevina.
Ivan Sekulović je govorio o osnovnim vrednostima koje urušava trenutni režim.
Naš režim je proglasio borbu protiv slobode, ali isto tako i borbu protiv solidarnosti. Mi se uglavnom bavimo građanskim i političkim pravima i protestujemo na ulici zbog tih prava, dok su ekonomska i socijalna prava često zapostavljena. Solidarnost i slobodu moramo da uparimo i podržavamo, i to su dva stuba na kojima režim može da padne.
Dodao je da su najveći problemi u oblastima medicine rada, položaja romske nacionalne manjine i garantovanja socijalne pomoći.
Svi koji su u ovom normativno-pravnom okviru definisani kao radnici neće imati gde više da se leče. Romska naselja su, pored fabrika, mesta najveće patnje u ovoj zemlji. Desetine hiljada ljudi u tim naseljima nema pristup čistoj pijaćoj vodi, a socijalna pomoć se smanjuje i namerno joj se otežava pristup, naveo je Sekulović.
Bojan Urdarević istakao je da se često zlouptrebljavaju ugovori o privremenim i povremenim poslovima, a da se fleksibilnost rada koristi kao izgovor za zloupotrebu.
Jedan od vrlo zastupljenih ugovora koji se često zloupotrebljava je ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Koristi se ne samo u privatnom, već i u javnom sektoru. Radno angažovana lica uopšte ne uživaju prava, ali zato imaju sve obaveze iz radnog odnosa. Fleksibilnost rada je kod nas shvaćena kao neka vrsta eksperimenta, pa se tako ne radi o fleksibilnosti nego o zloupotrebi.
