Nakon tri dana potpune obustave rada, 25. januara okončan je štrajk radnika zagrebačke Čistoće. Zvanični povod štrajka bili su otkazi trojici radnika koji su početkom januara snimnjeni kako u isto vozilo prazne više kontejnera koji su namenjeni za odlaganje različitih vrsta otpada.
Nakon stupanja radnika u štrajk, gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, pretio je da će uprava Zagrebačkog holdinga, u okviru kojeg posluje i Čistoća, tužiti radnike za nezakoniti štrajk, ali je trećeg dana nakon obustave rada ipak postignut dogovor između radnika i poslodavca. Neki od zahteva komunalaca su ispunjeni odmah, a o nekim zahtevima poput onog da se povećaju koeficijenti za najniže plate radnika i vozača, će se pregovarati narednih meseci.
Ovaj štrajk je dobar primer radničke solidarnosti i udruženog delovanja radnika i sindikata. Nije bilo znakova podele a radnici su jasno istakli svoje stavove i zahteve kojih su se držali do okončanja štrajka čime su skrenuli pažnju javnosti na probleme sa kojima se suočavaju kao i na činjenicu da radnici, ukoliko su složni, mogu da utiču na javne politike koje se tiču svih građana.
Međutim, pored činjenice da je ovaj događaj ukazao na ozbiljne probleme radnika i radnica širom našeg regiona, on je ukazao i na probleme koji se tiču stanja u kome se nalaze naša komunalna preduzeća i ozbiljnost problema organizovanja selekcije i reciklaže otpada.
Šta su stvarni uzroci koji su doveli do štrajka?
Od prvog oktobra 2022. godine, grad Zagreb uveo je novi način prikupljanja otpada. Novi model podrazumeva odvajanje mešanog otpada koji nije za reciklažu, od obnovljivog otpada koji čine: staklo, plastika i papir. Ciljevi ove mere su smanjenje otpada koji je neophodno deponovati kako bi se rasteretila gradska deponija i poboljšao kvalitet vazduha u gradu.
Međutim, pored političke odlučnosti koju je pokazalo rukovodstvo grada Zagreba da se sa ovim procesom krene kada je zacrtano, izostala je ozbiljnija reforma i priprema komunalnog sektora za ovaj proces. Najbitnije što je grad uradio u periodu pre uvođenja ovih mera je obezbeđivanje kontejnera koji su prilagođeni dvorištima zgrada i uvođenje posebnih kesa za mešoviti otpad koje se dodatno naplaćuju sa ciljem stimulacije građana da odvajaju otpad. Ideja je bila da se kroz novu tarifu naplate usluga i naplate posebnih kesa za mešoviti otpad, pokriju troškovi odvoženja nove količine reciklabilnog otpada.
Novi način upravljanja otpadom podrazumeva prikupljanje različitih vrsta otpada, njihovo deponovanje, koje iziskuje dodatni prostor, kao i obradu ili reciklažu. I pre početka primene selekcije otpada, bilo je za očekivati da će radnici Zagrebačke čistoće biti pod dodatnim opterećenjem, jer se sada na njihov teret stavlja i pražnjenje kontejnera sa reciklabilnim sirovinama. Dodatni posao uvek zahteva i proširenja kapaciteta u vidu opreme, vozila i ljudstva, što je u ovom slučaju izostalo. Ako se uzmu u obzir otežani uslovi rada i dodatno opterećenje, očekivano bi bilo da se razgovara i o povećanju plata, čega takođe nije bilo.
Na lošu situaciju u zagrebačkoj Čistoći, ukazivali su radnici protestujući i početkom decembra. Njihove žalbe odnosile su se pre svega na niske plate radnika i vozača. Zaposleni su se žalili i na dotrajale uniforme, prekovremeni rad i činnjenicu da ne mogu koristiti slobodne dane i godišnje odmore zbog povećanog obima posla. Negodovali su i zbog zastarelih kamiona koji se sve više kvare usled većeg opterećenja, jer su prinuđeni da ih tovare više zbog manjka vozila.
Ipak, i pored svih problema, treba reći i to da su pozitivni rezultati odvajanja otpada već vidljivi u Zagrebu. Samo u oktobru 2022. godine bilo je 27% manje mešanog otpada, 40% više odvojene plastike i 9% više papira. Međutim, nedvosmisleno je da su ovakvi rezultati proizveli dodatan posao radnicima čistoće. Iako je primena novih mera dala pozitivne rezultate, komunalno preduzeće nije adekvatno pripremljeno za novu količinu posla, pa su radnici bili prinuđeni na obustavu rada.
Šta može Srbija naučiti iz događaja u Zagrebu?
Iako su pregovori sa Evropskom Unijom trenutno u zastoju, za očekivati je da će tema ekologije biti jedna od važnijih kada oni budu nastavljeni. U sklopu poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Srbiju u narednim godinama čekaju teške reforme u pogledu upravljanja otpadom. Prvi korak u tom procesu biće uspostavljanje sistema selekcije otpada i povećanje procenta reciklaže.
Da bi se uspešno pokrenuo ovaj sistem, potrebna su ojačana komunalna preduzeća koja bi podnela teret dodatnih poslova. Trenutno se preduzeća koja se bave čistoćom gotovo po pravilu nalaze u teškoj situaciji. Značajan broj ovih preduzeća bori se sa manjkom radnika, lošom mehanizacijom i nestručnim upravaljanjem, pošto se na čelu javnih komunalnih preduzeća uglavnom nalaze ljudi koji su delegirani iz političkih partija na vlasti, a koji vrlo često nemaju adekvatno iskustvo za vođenje ovih preduzeća.
Takav loš menadžment vodi i do loših rezultata rada i prezaduživanja preduzeća, a umesto da se problemi lošeg upravljanja sagledavaju, oni se na kraju koriste kao izgovor za privatizaciju preduzeća, što na kraju rezultira povećanjem cena, padom kvaliteta usluga i odpuštanjima radnika i radnica. Takođe, vrlo često se na komunalne usluge gleda kroz neoliberalne okvire poslovanja, pa se od njih očekuje da moraju nužno da ostvaruju profite, uvode dodatne smene ili povećaju obim rada bez predhodnih jačanja kapaciteta.
Prikupljanje otpada u Srbiji trenutno karakteriše i jedna velika specifičnost. Oko 87% sirovina koje pristignu na reciklažu u Srbiji, bude dostavljeno od strane 50.000 sakupljača sekundarnih sirovina. Ovi ljudi nisu zvanični deo reciklažne industrije jer ih ne zapošljavaju ni komunalna preduzeća, ni recikleri kojima obezbeđuju sirovine. Kako bi obezbedili golu egzistenciju, sakupljači sekundarnih sirovina primorani su da svakodnevno prelaze i po više desetina kilometara u potrazi za sirovinama, a često su u prikupljanje uključena i deca. Zarada od prikupljanja sekundarnih sirovina često je i jedini prihod za neke porodice, a najčešće se time bave socijalno ugroženi Romi i Romkinje. Na osnovu procene centra za visoke ekonomske studije (CEVES), individualni sakupljači sekundarnih sirovina dobiju tek 49-60% od stvarne prodajne cene proizvoda prodatih reciklerima, dok razlika odlazi posrednicima i firmama registrovanim za sakupljanje otpada.
Takođe, Srbija mora da se pozabavi svojim reciklažnim kapacitetima. Najveći deo reciklaže u Srbiji trenutno obavljaju privatne firme koje koriste činjenicu da država ne raspolaže ozbiljnim kapacitetima za obradu otpada i na taj način prikupljaju značajan profit koji bi mogao da se slije u državnu kasu.
Bitno je istaći da Srbija u ovom momentu i ne bi mogla da uspostavi sistem klasifikacije otpada po Zagrebačkom modelu, jer je Hrvatska pre uvođenja ovog sistema imala bolju infrastrukturu upravljanja otpadom od onoga što Srbija poseduje danas. Kao dobar primer ovome može poslužiti činjenica da je usled prikupljanja veće količine stakla kroz projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji sprovodi NALED, Srbija primorana da staklo izvozi u Hrvatsku i Bugarsku jer ne poseduje sopstvene kapacitete.
Ukoliko bi Srbija pokušala da uvede sistem klasifikacije i odnošenja otpada kroz nereformisana komunalna preduzeća, to bi za posledicu imalo nekoliko loših stvari:
- Poput zagrebačke Čistoće, tehnički kapaciteti komunalnih preduzeća ne bi bili dovoljni za prilagođavanje većem obimu posla. Trenutni broj vozila koje radi na ulicama ne bih mogao da posluži pražnjenju većeg broja kontejnera.
- Radnici bi bili primorani da rade više i većim intenzitetom. Ukoliko već ne postoje, uvodile bi se i treće smene.
- Više desetina hiljada sakupljača sekundarnih sirovina ostalo bi bez ikakvih prihoda.
- Srbija ne poseduje svoje reciklažne kapacitete, pa bi sirovina išla u izvoz ili bi bila prodavana privatnim reciklerima. Na ovaj način država bi gubila velike svote novca, dok bi koristi od toga imale privatne firme.
Srbija je Strategiju za upravljanje otpadom zamenila dokumentom koji se zove Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2023. U ovom programu se gotovo i ne spominje reforma postojećih komunalnih preduzeća za upravljanje otpadom, a ponajmanje u kontekstu prilagođavanja procesu selekcije otpada. Ovim dokumentom predviđa se osnivanje 26 centara za upravljanje otpadom, čija je uloga da potpomognu proces selekcije otpada i da povećaju procenat reciklaže. Mehanizmi za uspostavljanje ovih sistema i njihovo funkcionisanje nisu precizirani.
Mere i ciljevi koje su predviđeni Programom za upravljanje otpadom deluju veoma apstraktno, kao što su delovale i Strategije koje mu predhode. Na prvi pogled, ovaj dokument više predstavlja listu lepih želja, nego održivih rešenja koja će poboljšati sistem upravljanja otpadom. Takođe, u okviru ovog dokumenta uopšte nisu sagledani problemi sakupljača sekundarnih sirovina, pa se stiče utisak da država nema nikakve planove da se bavi problemima ovih ljudi u narednom periodu.
Da bi se uspešno sproveo sistem selekcije otpada, Srbija mora pre svega da ojača i reformiše rad javnih komunalnih preduzeća. Potrebno je postaviti stručne kadrove na vodeća mesta, koji mogu da doprinesu efikasnijem radu. Potrebna su dodatna ulaganja u tehničku infrastrukturu i u reciklažne kapacitete u javnoj svojini koji mogu ostvarivati značajne profite svojim radom. Od njih mogu da se finansiraju plate novih radnika i radnica, koji moraju biti zaposleni zbog povećanog obima rada. Ujedno na ovaj način je moguće rešiti i probleme nevidljivog rada sakupljača sekundarnih sirovina, koji su već upoznati sa poslovima odvajanja i reciklaže otpada.
