Čileanska krajnje desničarska Republikanska partija je na izborima u nedelju, sedmog maja, osvojila 22 od 50 mesta u odboru koji će imati zadatak da do decembra napiše predlog novog ustava.
Novi ustav ima kako političku tako i simboličku težinu jer treba da zameni i dalje važeći ustav iz doba Pinočeove diktature.
Inicijativa da se stari ustav promeni izrasla je iz masovne pobune protiv društvenih nejednakosti koja je u Čileu izbila u oktobru 2019. godine. Na referendumu 2020. godine bezmalo 80% Čileanaca i Čileanki se izjasnilo da želi da menjaju ustav iz 1980. koji je i pravno utemeljio neoliberalizam u toj državi.
Krajem 2021. godine na predsedničkim izborima je pobedio kandidat leve koalicije Gabriel Borić, koji je podržavao donošenje progresivnog ustava. Njegova pobeda u kombinaciji sa radom ustavotvorne skupštine koja je izabrana ranije tokom iste godine slala je poruku da stvari idu ulevo u „kolevci neoliberalizma“ – kako glasi epitet koji je nadenut Čileu zbog doslednog sprovođenja neoliberalnog programa za vreme Pinočeove diktature.
Ipak, na plebiscitu 4. septembra 2022. većina od 15 miliona ljudi sa pravom glasa rekla je ne progresivnom ustavu. Čak je 61,9% glasalo protiv.
Desna opozicija se protivila ustavotvornoj skupštini i založila se za promenu ustava putem parlamentarne procedure.
Kako su to jučerašnji izbori pokazali, u okviru parlamentarne procedure desnica se pokazala daleko uspešnijom od levice.
Pored rezultata ekstremne desnice, koji je nadmašio prognoze, tradicionalna desnica je takođe ostvarila dobar rezultat koji im obezbeđuje 11 mesta. Leva koalicija sa svojih 11 mesta – kako nam prognozira jednostavna matematika – ostaće bez uticaja u odboru za pisanje novog ustava.
No, odbor neće imati potpunu slobodu pri izradi ustava, već će morati da razrađuje osnovni tekst od 12 principa koji će dobije od grupe eksperata.
U govoru nakon objavljivanja jučerašnjih rezultata, predsednik Borić je pozvao članove odbora da budu „mudri i umereni“ i da izbegavaju beskompromisne stavove koji su doveli do neuspeha u prethodnom pokušaju promene ustava.
Dok važeći ustav iz doba Pinočea daje prednost privatnom sektoru i ograničava mogućnosti države u socijalnim pitanjima, neizglasani progresivni ustav je nudio definiciju države kao socijalne i demokratske solidarne republike, koja je plurinacionalna, interkulturalna, regionalna i ekološka.
Ne možemo znati kakav će ustav napisati odbor predvođen ekstremnom desnicom, ali možemo sa sigurnošću pretpostaviti da će više ličiti na onaj iz doba diktature nego na predlog bivše ustavotvorne skupštine.
A.J.
