Zbog demokratskog procesa u okviru kojeg je nastao, zbog toga što je rezultat prvog ustavotvornog procesa na svetu u kojem je učestvovao jednak broj žena i muškaraca i to uz pravednu zastupljenost autohtonih naroda, zbog prepoznavanja seksualnog pluralizma, prirode kao nositeljke prava i obaveze da se država bori protiv klimatskih promena – nacrt ustava budio je simpatije i nade mnogih ljudi sa progresivnim političkim nazorima širom sveta.
Inicijitava da se stari ustav koji je na snazi od Pinočeove diktature promeni izrasla je iz masovne pobune protiv društvenih nejednakosti koja je u Čileu izbila u oktobru 2019. godine. Na referendumu 2020. godine bezmalo 80% Čileanaca i Čileanki se izjasnilo da želi da menjaju ustav iz 1980. koji je i pravno utemeljio neoliberalizam u toj državi.
Krajem 2021. godine na predsedničkim izborima je pobedio kandidat leve koalicije Gabriel Borić, koji je podržavao donošenje progresivnog ustava. Njegova pobeda u kombinaciji sa radom ustavotvorne skupštine koja je izabrana ranije tokom iste godine slala je poruku da stvari idu ulevo u „kolevci neoliberalizma“ – kako glasi epitet koji je nadenut Čileu zbog doslednog sprovođenja neoliberalnog programa za vreme Pinočeove diktature.
Ipak, na plebiscitu 4. septembra većina od 15 miliona ljudi sa pravom glasa rekla je ne progresivnom ustavu. Čak je 61,9% glasalo protiv, što je, kako piše Al Džazira, nadmašilo očekivanja kozervativne opozicije, koju čini niz partija od ekstremno desničarskih do centrističkih.
Opozicija progresivnom ustavu je protiv ustavotvorne skupštine i zalaže se za promenu ustava putem parlamentarne procedure. .
Kampanja koja se borila za usvajanje progresivnog ustava je priznala poraz, kao i predsednik Gabrijel Borić, koji je izjavio da je glasanje pokazalo da narod nije zaodovoljan sa predlogom ustava ustavotvorne skupštine.
Borić je rekao da će sarađivati sa Kongresom i različitim sektorima društva na izradi drugog teksta ustava i da uvažava pouke sa nedeljnog referenduma.
Da je progresivni ustav usvojen, Borićev kabitnet bi stajao pred izazovom pokretanja procesa transformacije države. Dok važeči ustav prioretizuje privatni sektor i ograničava mogućnosti države u socijalnim pitanjima, neizglasan progresivni ustav je nudio definiciju države kao socijalne i demokratske solidarne republike, koja je plurinacionalna, interkulturalna, regionalna i ekološka.
Ostaje pitanje koliki su uticaj na ishod glasanja imale lažne vesti. Naime, opozicija, koja je raspolagala sa tri put većim bužetom od kampanje za progresivni ustav, je putem društvenih mreža i medija širila laži za koje su znali da će izazvati strah i raspiriti nacionalističke sentimente.
Njazastupljenije dezinformacije bile su da će – u slučaju da se nacrt ustava usvoji – privatna svojina biti ukinuta, da će se abortusi obavljati u devetom mesecu trudnoće i da će zemlja biti rasparčana na nezavisna zakonodavstva u kojim će domorodačko stanovništvo vladati.
A.J.
