„Premeštanje Zoo vrta je upitno iz brojnih razloga, a neki od njih su što je planiran u zoni vodoizvorišta sa kog se snadbeva ceo Beograd“, kažu iz kolektiva Ministarstvo prostora, postavljajući pitanje kako će vodoizvorište biti sanitarno zaštićeno. Ministarstvo prostora se pita i kakva će biti sudbina 250 porodica koje trenutno žive u naseljima na Adi Ciganliji i pod kojim uslovima je planirano njihovo preseljenje.
Izmeštanje beogradskog zoološkog vrta iz centra Beograda pominje se u predlogu GUP-a za Beograd, ali taj predlog uopšte nije usvojen, dodaju.
Iz Nove planske prakse komentarišu da važeći Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda iz 2017. godine zbilja propisuje da se manji deo Zoo vrta ostavi na Kalemegdanu, a veći izmesti. No, isti dokument predviđa i da se definisanje nove lokacije zasnuje na istraživanju, a ne oktroiše sa najviših nivoa gradske vlasti bez analize i diskusije. A svaka analiza bi Adu Ciganliju, odnosno današnje područje Ade Safari, unapred eliminisala kao moguću lokaciju, budući da je PGR Beograda iz 2016. i Plan detaljne regulacije (PDR) Ade Ciganlije iz 2016. prepoznaju kao zonu sanitarne zaštite.
Gradske vlasti: „Razmišljali smo“, ali vas nismo pitali
„Zoo vrt je često bio tema, zbog uslova u kojima žive životinje a i zbog kulturnog dobra Kalemegdana. Bilo je predloga ranije. Čak je i Vuk Bojović imao ideju o izmeštanju na Ratno ostrvo, ali se ispostavilo da nije bilo izvodljivo zbog čestih poplava na ostrvu. Bio je predlog za Krnjaču i Surčin. Periferija nije dobar predlog. Javlja se problem, kako naći u urbanom delu grada mesto gde će se životinje osećati sigurno. Razmišljali smo i pričali: Da zoo vrt ne bude daleko od grada, da zadrži sredinu iz koje su došle, a to je priroda. Najbolje mesto je Ada Safari“, saopštio je Šapić, a prenosi Danas.
Najave gradskih čelnika da će Grad izmestiti Beo Zoo vrt na prostraniju lokaciju na Adi Ciganliji izazvale su uglavnom negativne kritike stručnih udruženja, levo-zelenih opozicionih aktera i građanstva.
Čini se da je najmanje sporno da je držanje životinja na sedam hektara Kalemegdanske tvrđave loša praksa. Oni koji ne tvrde da je i sama institucija zoološkog vrta anahrona i nehumana slažu se u tome da bi životinjama trebalo barem više mesta. „Ideja izmeštanja Zoo vrta je u osnovi dobra jer je Stari grad toplotno ostrvo i kao takvo neuslovno. Takođe, na trenutnoj lokaciji ne postoji adekvatan nivo prirodnog staništa za životinje“, navode iz Ministarstva prostora.
No, otvaraju se mnoga pitanja. Šta je navelo gradske vlasti da zoološki vrt sele baš sad, i to „preko kolena“? Zašto bi se u toliki projekat utrčavalo „s glave na noge“, u momentu kad inflacija neštedimice proždire i gradski budžet i prihode građana, te potrebe za socijalnom i zdravstvenom zaštitom stanovništva rastu, a institucije koje ih pružaju se upadljivo raspadaju? Čiji je to prioritet preseljenje zoološkog vrta kada u školama ne dihtuju prozori? Na društvenim mrežama se spekuliše da mirisi iz Zoo vrta previše smetaju stanarima K-distrikta, kvarta koji je naneo nepopravljivu štetu Beogradskoj tvrđavi, kako se izrazila direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović.
Da li je presudno to što je zoo vrt nekome na smetnji, ili to što na njegovom mestu mogu da niknu profitabilniji sadržaji? Šta će biti sa lokacijom na kojoj je zoološki vrt od 1936. godine, i da li će ona zaista biti bolje zašštićena kao kulturno dobro, ili kao kulturno dobro eksploatisana?
„Kulturne industrije“, druga reč za džentrifikaciju
Iz Ministarstva prostora komentarišu da se u Nacrtu GUP-a, koji predviđa izmeštanje zoo vrta, ne navodi na koju lokaciju bi on trebalo da bude premešten, niti šta će se na njegovom mestu naći. „Znamo da su tu planirane ‘kulturne industrije’ bez objašnjenja šta bi one podrazumevale“, konstatuje se u saopštenju ovog kolektiva.
Podsetimo, nacrt Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine stručne organizacije su u junu 2022. ocenile kao metodološki neutemeljen i višestruko problematičan, te apelovale na nadležne da u narednim mesecima obaveste i uključe građane u planiranje glavnog grada, ali i same građane da se ne odriču svojih prava. „Ono čime plan obiluje su marketinški pojmovi ‘kreativniji, pametniji, zeleniji, zdraviji’, čije značenje nije objašnjeno“, ukazala je tada Iva Čukić. „Tu nema ničega – ni od čega se kreće, ni ka čemu se ide, ni kako se do toga stiže, zato što je sve toliko apstraktno i neozbiljno postavljeno“, prokomentarisala je Jasmina Đokić nedostatke jasne strukture i metodologije izrade dokumenta. Predlog GUP-a je podrazumevao i takve kontradikcije kao što su istovremeno širenje gradskog građevinskog zemljišta i zelenih površina.
„Grad je doneo odluku o izmeštanju ZOO vrta na osnovu nepostojećeg plana, i tako isključio sve nas iz diskusije i zajedničkog odlučivanja“, naglašavaju iz Ministarstva prostora. Time su prekršeni ne samo etički uzusi, već i vrlo konkretni zakoni i propisi koje nadležne obavezuju da obezbede uslove za participaciju građana u odlučivanju o urbanom razvoju. Konkretno, Zakon o planiranju i izgradnji iz 2021.
„Neprihvatljivo je da izrada najvažnijeg plana i strateškog dokumenta grada u potpunosti isključuje građane i javnost, dok gradska uprava već kreće u sprovođenje planskih rešenja koja nikada nisu usvojena, niti su bila predmet diskusije javnosti i zajedničkog odlučivanja o budućnosti grada i njegovih stanovnika“, kritikuje Ministarstvo prostora.
Nova planska praksa podseća javnost i nadležne na to da Zakon od planiranju i izgradnji iz 2021. propisuje horizontalnu i vertikalnu usklađenost planova; tako, izmeštanje Zoo vrta bi se u ovaj zakon moglo „upisati“ samo ako on najavljenim izmenama u ime deregulacije i podstreka investicijama konačno oslobodi vlasti obaveze da bilo koji dokument usaglašavaju sa bilo kojim drugim.
I.K.
