Iza praznih floskula o „poboljšanju studentskog standarda i stanja u naukama“, kriju se sve teži uslovi studiranja – za one koji sebi to mogu da priušte. Logika „mera štednje“ je konačno pokazala svoje pravo lice u oblasti visokog obrazovanja, uvođenjem novih zakonskih okvira i strategija „razvoja“ koje predviđaju sve veći broj sufinansirajućih studenata i studentkinja.
U celosti prenosimo Otvoreno pismo Studentskog pokreta Novi Sad studentima Srbije koje je napisano nakon što je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu otkazana tribina Materijalni položaj studentske populacije u posttranzicionoj Srbiji.
Koleginice i kolege,
Ovim pismom želimo da upozorimo javnost na izmene u načinu obrazovanja koje su na pomolu u vidu uvođenja sufinansiranja. Vašu obaveštenost po tom pitanju smatramo vlastitom dužnošću iz dva ključna razloga: prvo, predstojeće izmene predviđaju drastičnu izmenu načina finansiranja studiranja i tiče se svih nas zajedno; i drugo – o njemu izuzev nekoliko kratkih medijskih najava nije bilo reči u javnosti niti od onih koji bi trebalo o tome da nas obaveštavaju – državne institucije, uprave fakulteta i studentski parlamenti. Tema ovog pisma je trebala biti tema otkazane tribina na kojoj je trebalo da bude reči o predlogu nove reforme obrazovanja. Tribinu je praktično zabranio Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i time pokazao da ima obrazovnih ustanova koje otvoreno sprečavaju raspravu o pitanjima koja se tiču i studenata i šire javnosti. Zato se obraćamo javnosti ovim javnim pismom.
Koleginice i kolege, dosadašnje studiranje je daleko od idealnog i predstavljala podređivanje visokog obrazovanja tržištu pod bolonjskim sistemom sa ciljem stvaranja „preduzetničkog univerziteta“ koji će navodno usmeriti vaše studijske programe na otvoreno tržište rada. Međutim, drage koleginice i kolege, kao što i sami znate, ono što je takav model proizveo nije nikakvo poboljšanje ni studentskog standarda ni stanja u naukama, nego katastrofalnu nezaposlenost, finansijsku nesigurnost i u najgorem (ili najboljem) slučaju – emigraciju iz zemlje.
Koleginice i kolege, prema Strategiji razvoja i obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđena je implementacija sufinansiranja čije će uvođenje samo nastaviti ovaj isti put i time dodati ulje na vatru. U Strategiji se navodi kako „postojeći sistem finansiranja visokog obrazovanja ne rešava probleme ni ravnopravnosti u dostupnosti obrazovanja, ni efikasnosti studiranja, ni kvaliteta studija, niti podržava studiranje u onim oblastima koje su posebno važne za razvoj privrede i društva u Republici Srbiji“. Ove nedostatke trebalo bi da ispravi novi model tzv. sufinansiranja koji podrazumeva raspodelu državne i studentske participacije. To podrazumeva da će najveći broj studenata dobiti status sufinansirajućih studenata kojima deo školarine pokriva država, a drugi deo plaćaju oni sami, uz mogućnost korišćenja subvencionisanih kredita od strane države.1 Ideja je da se formira linearna rang-lista na kojoj bi oni najbolje plasirani bili budžetski studenti, dok se za ostale uvodi participacija u školarini čiji se iznos utvrđuje u skladu sa mestom koje student zauzme na toj rang-listi (studenti na gornjem mestu liste plaćali bi manju participaciju, dok bi oni pri dnu plaćali veću svotu novca). Na ovaj način bi trebalo da se ublaži jaz između „binarne“ podele na budžetske i samofinansirajuće studente. Upravo to je predviđeno i akcionim planom za obrazovanje koji je usvojen tokom 2015. koji prethodi zakonu o visokom obrazovanju koji će se doneti tokom ove godine.
Sufinansiranje u tom smislu predstavlja izmenu načina finansiranja studija koja, za razliku od podele na budžetske i samofinansirajuće studente, predviđa uvođenje linearnog finansijskog rangiranja studenata shodno njihovoj „efikasnosti“ studiranja. Ono predviđa drastično smanjivanje budžetskih mesta kao i širenje baze studenata koja će biti primorana da vlastite studije plaća iz svog džepa. U sistemu sufinansiranja, samo „najbolje“ rangirani studenti će biti potpuno oslobođeni školarine, dok će ostali plaćati po 10%, 20%, 30% ili 90% iznosa koji plaćaju samofinansirajući studenti. Vlada Republike Srbije je već više puta smanjila procenat budžeta koji se izdvaja za visoko obrazovanje, a ovim sufinasiranjem će se gotovo svim studentima na teret stavljati dodatno finansiranje vlastitih studija.
***
Već je bilo prilike da čujemo kako će, prema izjavi ministra Verbića, novi zakon dovesti do poboljšanja položaja većine studenata, pre svega u pogledu ravnopravnijeg uvažavanja socijalnog statusa studenata. Ovde treba podsetiti na slične izjave ministra Verbića koje često govore o tobožnjoj „pravednosti“ i „jednakosti“, dok se zalažu za ukidanje same mogućnosti opšte dostupnog obrazovanja te time dovode u pitanje i tobožnje zalaganje za bolji položaja samih studenata. Ono što i dalje ostaje nejasno, jeste šta je ranije državu sprečavalo i šta je danas sprečava da uvede te pogodnosti i poboljša položaj studenata sada? Nije li očigledno da su takvi predlozi samo pokušaj da se „kupe“ studenti, kako bi lakše prihvatili nešto što je višestruko pogubno za njih?
***
Koleginice i kolege, želimo da vam skrenemo pažnju da se upravo ovim floskulama određuje vaša budućnost. Želimo da vas zamolimo da se zapitate šta stoji ispod praznih floskula i prazne retorike o „ispravljanju neravnopravnosti“, „boljem kvalitetu studiranja“ te „uvažavanju socijalnog statusa studenata“, jer iza njih stoji jedna jasna logika. Na žalost, to je upravo ista ona logika zbog koje većina nas jedva preživljava iz meseca u mesec i zbog koje su naši uslovi života drastično pogoršani. U pitanju je svima nama poznata logika takozvanih „mera štednje“.
Upravo unutar zakonskih okvira svaka reč o novom ulaganju u obrazovanje gubi sav svoj smisao – jer se ulaganje faktički smanjuje, ako ne i ukida. Sufinansirajućim modelom sasvim se jasno uspostavlja finansiranje koje se bazira na sve manjim izdavanjima od strane države, a na štetu studenata kojima se uzima i poslednji dinar zarad namirivanja raznoraznih troškova koji su često nedefinisani i netransparentni. Takođe, dovodi se u pitanje i sâmo shvatanje obrazovanja, jer se ovom „reformom“ jasno pokazuje da se visoko školstvo u potpunosti podređuje ekonomskim uslovima koji redefinišu smisao obrazovanja – posebna finansijska motivacija nastoji da se pruži znanjima koja su navodno konkurentna na tržištu rada. Narativ koji se studentima uporno nameće – da konkurencija i borba na tržištu znanja stvaraju kreativne, inovativne i nadasve uspešne ljude – sada dobija i svoj odgovarajući finansijski model. Student biva primoran da sledi samo sopstveni interes, čime, se dolazi do nastojanja da se na ovaj ili onaj način spreče ostali studenti-konkurenti da budu ispred nas u toj trci za (sve manja) budžetska sredstva. Time se uvode sve teži uslovi studiranja u kojima smo umesto kooperativnog stvaranja znanja primorani na međusobno suparništvo, gde vam se vaše najbliže kolege predstavljaju kao potencijalni troškovi, kao konkurenti koji vas mogu koštati deo iznosa školarine, ili čak ceo njen iznos, u toj sveopštoj trci ka dnu.
Ovo pismo objavljujemo u trenutku nakon republičkih i pokrajinskih izbora radi skretanja pažnje na položaj studenata koji će svaka buduća vlast morati da ima u vidu. Naglašavamo da ćemo se opirati svakoj budućoj i sadašnjoj komercijalizaciji obrazovanja i katastrofalnim posledicama koje je ono imalo po naš položaj te apelujemo na koleginice i kolege da nam se u tim naporima priključe radi zajedničkog poboljšanja onoga što se tiče svih nas zajedno, a to je odbrana javnog i opšte dostupnog obrazovanja u Srbiji danas.
Studentkinje i studenti Novog Sada
- Time bi se de facto broj stipendija smanjio. U slučaju usvajanja ovog zakona, redukovao bi se broj budžetskih studenata. Na osnovu toga bi se povećao broj studenata koji bi bili primorani da uzmu kredit umesto stipendije koja bi im ranije bila odobrena (uz to, podsećamo da se pre dve godine visina proseka sa kojim se dobijala stipendija povećala sa 8,5 na 9,0). Očigledno je da se ovim merama postiže samo dodatno zaduživanje studenata koji i ovako sa ne malim teškoćama otplaćuju studije.
