Crvena podrška preporučuje prevod/preprič vrlo simptomatičnog razgovora/dvoboja Briane (Briahna Joy Gray) i Liz (Liz Wolfe) na The Hill TV kroz koji se prepliće cela (na ivici apsurda) drama zaoštravanja klasne borbe u SAD. Crvena podrška ne može da se uzdrži i dodatno rasčivija i raskrinka neke posebno problematične ili cinične teze i pozicije ( prim. ur. Komentari Crvene podrške se nalaze u fusnotama).
Briana: U vremenu intenzivnog rasta stambene rente i cena akcija, porasla su porodična nasledstva u Americi a ogromna bogatstva koja se ostavljaju naslednicima uglavnom povećavaju nejednakost. Njujork Tajms izveštava da se većina bogatstava nasleđuje (i to većinom bez oporezivanja) unutar 10% porodica a od toga najbogatijih 1% nasleđuje većinu ukupnih novčanih sredstava, dok čak 50% od ukupnog broja porodica raspolaže sa svega 8% novčanih nasledstava. U isto vreme, aktuelna administracija pooštrava uslove za socijalnu pomoć najsiromašnijima – oni moraju da rade sve više za sve manju podršku. Da li smo u „Igrama gladi“ (Hunger Games)?
Liz: Ne bi trebalo da poredimo svoje bogatstvo prema komšijinom bogatstvu, već da ga razumemo u apsolutnom smislu: da li nam omogućava pokrivanje bazičnih potreba? Da li su nam sve dostupnije sve veće količine sve jeftinijih proizvoda? Pogledajte samo cene avionskih karata od sedamdesetih naovamo, dvostruko ili četvorostruko su manje, pa kućni aparati, veš mašine, šporeti, mašine za sudove, sve je jeftinije nego ikad, u pedesetim i šezdesetim samo su najbogatiji to mogli da priušte a sada je to dostupno i naj-najsiromašnijima. Mada, želimo da ljudi ne troše novac samo na neophodne potrebe već i da imaju bogatije, raznovrsnije živote što im i omogućava ovakvo čudesno obilje, za koje možemo zahvaliti kapitalističkom tržištu…
Briana: Mnogo ljudi bi zapitali koja je svrha mogućnosti putovanja avionom ili kupovine tostera ako je, prema članku Njujork Tajmsa, cena stanova porasla za 500%. Istorijski putevi sticanja bogatstva su zatvoreni, usled dramatičnih promena cena, npr. stanovanja i edukacije.1
Liz: Mislim da je toster loš primer ovde, on nije neophodan, uzmimo na primer proces pranja i sušenja veša…
Briana: U redu, uzmimo i veš mašinu, šta ako mogu da je kupim ali nemam stan u koji bih je stavila?
Liz: Objasniću i to, ali bih skrenula pažnju da su te mašine izuzetno značajne za oslobođenje žena, ništa nije više feministički od pronalaska veš mašine, omogućile su ženama da se ne ograničavaju kućnim poslovima i da se uključe u radnu snagu, to su velika postignuća.2
Ali u vezi teškoća da se dođe do stana ili kuće, mislim da ne treba kriviti sile tržišta ili bogataše, poenta je da je na lokacijama poput Los Anđelesa ili Vašington (DC) ili Ostina (Texas), uveden niz propisa koji onemogućavaju gradnju novih stanova, bilo da su to propisi protiv urbane gustine (anti-density) ili korišećnja/ispune postojećih urbanizovanih prostora (urban-infills) ili protiv višespratne gradnje; teško je dobiti dozvolu, bazična infrastruktura (potrebna za osnovnu urbanizaciju novih naselja) poskupljuje iz dana u dan, mnogi lokalni odbori koji predstavljaju progresivne glasače sprečavaju izgradnju novih objekata, posebno onu jefitiniju gradnju, za siromašne ljude, tako da ne treba tek prebacivati krivicu već sagledati koje bitne mere se mogu primeniti.3
Briana: Mislim da mnogo ljudi ima i drugi ugao gledanja u vezi sa tržištem, građevinari žele da grade stanove koji donose veću rentu, za građane sa boljim zaradama, i često moraju da budu primorani da uz podršku lokalnih fondova uključe u planiranje novogradnje i stanove za one sa manjim primanjima, iako mnogi novoizgrađeni stanovi za visoku rentu ostaju dugo prazni.
U suštini kriza nije u vezi deficita stanova, ima ih dovoljno ali je problem u dostupnosti. Treba obratiti pažnju i na povećanje bogatstva onih najbogatijih tokom pandemije, dok su se ljudi borili da prežive a za koje vreme je Wall Street kupovao stotine hiljada stanova koji su mnogima bili jedina porodična imovina, povećavale su se cene na osnovu izgovora tipa „lanaca snabdevanja“4, enormni profiti su stečeni takvim manipulacijama i onda su ljudi dalje napadnuti „pohlepo-flacijom“ gde su profiti skakali po više desetina procenata a plate porasle samo za 10%.
A kada razmatramo mere koje treba preduzeti, treba uzeti u obzir realno postojanje veze između bankarskih, Wall Street i raznih fondova za investicije, korporacija koje lobiraju protiv podizanja minimalne zarade, a čiji glavni menadžeri (CEO) uzimaju rekordne profite dok im zaposleni životare na socijalnim davanjima. Kada ljudi rade kao i prethodne generacije ali ne uspevaju da steknu ono što su one sticale, hoće li krivica biti prebačena na radne ljude ili sa tim imaju veze i lobisti koji korumpiraju poslanike u Kongresu a i sami ti korumpirani kongresmeni koji menjaju društveni ugovor tako da više ne donosi korist narodu kao što se to dešavalo u prethodnim generacijama…
Liz: Mislim da okrivljuješ pogrešne ljude, pominješ „pohlepo-flaciju“, mislim da treba da obratimo pažnju na komičnost tog termina. Njime se služi Elizabet Voren kao nekom omiljenom igračkom (hobby horse)…5 nije stvar u tome da su proizvođači npr. ćuretine ili jaja postali odjednom pohlepni, da pokušavaju da prevare mušterije koristeći priliku da nametnu neopravdano visoke cene, problem zbog koga je sada najteže (po skorijem sećanju) da se pokriju računi za osnovne potrepštine je inflacija, a koja je rezultat trošenja na mere protiv epidemije, što su radili i Tramp i Bajden! I da, videli smo rekordne zarade najbogatijih ali te zarade su nestale, pogledajte samo stanje svojih akcija na berzi!
Briana: Ja nemam akcije na berzi i većina Amerikanaca ne ocenjuje po stanju akcija svoje ekonomsko stanje…6
Liz: Mnogi Amerikanci imaju akcije i svedoče njihovim drastičnim padovima, nije stvar u tome da li su bogatiji ljudi zarađivali gde god su stigli, stvar je u tome da su konkretne mere i odluke doprinele tome, vidite samo stanje na tržištu stanova, nije tu problem u Black Rock šemama i sličnim objašnjenjima, jer investitori (developers) imaju dovoljno motiva/razloga (incentives) da grade za ljude osrednjeg standarda, jer time garantuju veću prodaju, neće valjda da grade za tu bogatu manjinu i uzimajući u obzir sve te razloge mnoge medijske priče su u stvari mitovi…7
Briana: Jasno je da je inflacija problem za proizvođače ali jasno je i da oni podižu cene više nego što je rast njihovih troškova, treba izbeći cirkularnu argumentaciju, argument o „pohlepo-flaciji“ zasnovan je na činjenici da njihove zarade rastu disproporcionalno rastu inflacije, i onda kad je kriza najveća… to su objektivni podaci, ne tek jedno od mišljenja, dakle koristi se izgovor o rastu troškova da bi se dodatno uvećao profit, ne tek usled rasta cena, ne tek da bi se ostalo na postojećem profitu…
Liz: Moram da kažem da se ljudi zdrave pameti (people of sound mind) nikako ne bi složili sa time, za mene je ludost nagađati o tome jer mi ne znamo unutrašnju logiku poslovanja tih kompanija, a imamo i ‚zakon o nenameravanim posledicama‘ (law of unintended consequences)…
Briana: Vrlo dobro znamo jer postoji vrlo dobra dokumentacija o zaradama…
/sagovornice pričaju u isto vreme tzv. gish gallop/
Liz: Da bi ovo bilo produktivno, moramo da imamo mogućnost da govorimo… i mene pogađaju te stvari i imam svoje mišljenje o tome; uvek mislim o tom ’zakonu nenameravanih posledica’ a mnoge stvari o poslovanju kompanija mi ne znamo, ostaju nam skrivene, na primer, ako se podigne minimalna zarada, kompanije moraju nekako da stvore taj novac za plate, a da ne bi nikoga otpustile – što bi mogle da urade8 – ili će smanjiti sopstvene profite, ili sredstva koja ulažu u reinvestiranje, ili za održavanje proizvodnje, nije to tek ta priča „prestanite da budete pohlepne bitange“ i da se daju povišice i onda sve da ide kao po loju… to je nepotrebno uprošćavanje/banalizacija, biznisi ne funkcionišu na taj način, mi ne znamo šta sve utiče na njihove odluke, recimo ako dođe do poremećaja lanaca snabdevanja moraju više da plaćaju transport, moraju da plaćaju smeštaj većih zaliha, dolazi do kvarenja robe zbog produženja vremena transporta, postoji mnogo faktora koji utiču na sve, nije tek „ovi proizvođači su odjednom postali pohlepni“…
Briana: To niko nije rekao, ako hoćeš pogrešno da predstaviš moj argument, samo izvoli…
Liz: Ne želim da pogrešno predstavim, hoću da imam mogućnost da potpuno obuhvatim temu, u svim aspektima.
Briana: Rekla sam ono što sam rekla, ljudi mogu da odu i provere poreske prijave menadžera i vide upravo to što sam rekla… ali u vezi podataka u Njujork Tajmsu i tvog argumenta da se ne radi o individualnoj pohlepi, u članku se u vezi tog transfera bogataških nasledstava objašnjava kako je poreska politika podešena da najbogatiji ne plaćaju poreze koje plaćaju obični građani i radnička klasa, kako objašnjavaš to da poreski zakon uopšte omogućava tako nešto?
Liz: Kao i do sada, skrenula bih pažnju na kompleksnost te materije, koju ljudi propuštaju da shvate… na primer, pomenula sam podsticaje za investiranje a zamislite koja borba za kapital bi nastala ako bi tim ljudima bilo oporezovana sredstva koja imaju ili koja nasleđuju; mislim da su neke evropske zemlje eksperimentisale sa time, recimo Francsuka i desio se drastičan beg kapitala, jer ljudi9 idu tamo gde su manji porezi, neće da budu tretirani kao krave muzare (cash cows)… postavlja se pitanje koje nenameravane posledice se u tom slučaju javljaju? Da li si ti zabrinuta za mogućnost odliva kapitala?
Briana: 10… Ne; zabrinuta sam zbog toga što radni ljudi ne mogu da pokriju osnovne potrebe i obezbede sebi stan u najbogatijoj zemlji u svetskoj istoriji…
Liz: I ja sam za to zainteresovana, levičari stalno pokušavaju da po tom osnovu ismevaju libertarijance i konzervativce, naravno da sam zainteresovana, zato i obraćam toliko pažnje na regulativu koja podiže cene stanovanja, sada je kriza dostupnosti stanovanja, i mislim da je igranje na kartu da nismo zainteresovani za to sve prilično nepoštena…
Briana: Liz, nisam rekla ni reč o tome za šta si ti zainteresovana, ti si mene pitala da li se brinem, ja sam odgovorila… nisam rekla ništa o tebi ili o tvojim uverenjima…11
Liz: Ok, samo da sasvim razjasnim da javne politike treba pažljivo izbalansirati, tako da uzimaju u obzir nenameravane posledice donesenih odluka kao i da i najsiromašniji među nama imaju pristup neverovatnoj raskoši zrelog kapitalizma, i u pravu si, mi smo jedna od najbogatijih zemalja u istoriji sveta, to je zadivljujuće bogatstvo i ljudi moraju imati pokrivene osnovne potrebe ali trebalo bi ići na mnogo viši cilj od osnovnih potreba, svi pristojni ljudi Amerike imaju takvo mišljenje, samo se razlikuju u gledanju na način kojim se to postiže…
Briana: Najbogatija zemlja u istoriji sveta – bogatstva 62% procenata milijardera porasla su tokom pandemije; recite nam u komentarima šta mislite o ovome, da li se nešto može učiniti na zakonodavnom ili na nekom lokalnom nivou…
POPULARNI KOMENTARI:
- „Ovako izgleda klasno ratovanje“ (This is what class warfare looks like)
- „Liz ovo stvarno misli? Ispada da pošto možemo da priuštimo jeftine televizore i mašine za veš, ne bi trebali da se brinemo zbog imovinskih razlika?“ (Is Liz for real? So essentially since we all have access to cheap televisions and washing machines, we shouldn’t care about the wealth gap?)
- „Kada su se kupovali kućni aparati u pedesetima, znalo si da će služiti doživotno, nisu bili napravljeni tako da se pokvare posle 5 godina“ (When you bought items in 50’s they also had life time warranties because they weren’t built to break in 5 years)
- „Kako se samo ogorčeno brane kapitalističke apologete kada su izložene i najumerenijoj kritici njihove religije“ (Notice how defensive the capitalist apologist always get when you offer the most tepid criticism of their religion”)12
Crvena podrška će nastaviti da prepričava i približava publici analize i debate od značaja za artikulacije i perspektive globanih i lokalnih levih politika.
- CP PODSEĆA: i zbog stagnacije plata u Americi, praktično plate u proseku stagniraju od osamdesetih godina do danas.
- CP DODAJE: Liz ima poentu ovde i to je verovatno razlog zašto je Briana pokušala da promeni perspektivu „tosterom“, ali Liz prećutkuje da su žene „uključene“ pre svega na najmanje plaćene i „labor intensive“ poslove a pri tom im je preostao i najveći deo kućnih poslova, veš mašina se ne samo uključuje, već se i puni i prazni, veš se prostire, pegla, slaže itd.
- CP ISTIČE: ovo je solidna poenta Liz, koja raskrinkava dvostruku hipokriziju liberalnih elita u SAD, ali je u konkretnoj situaciji „faul“ jer Briana nije nastupila sa tih pozicija.
- CP PREPORUČUJE: pogledati u vezi sa tim izgovorom objašnjenje Ričarda Vulfa
- CP PODSEĆA: ovo je indirektno ismevanje Briane jer je nakon sprečavanja Bernija Sandersa – za čiju je kampanju Briana radila – da se kandinuje, javno glasala za nezavisnu predsedničku kandidatkinju Elizabet Voren
- CP NAPOMINJE: ovo je efektno ali Briana ovde propušta da se suprotstavi tezi da je „inflacija rezultat trošenja na mere protiv epidemije“, čime – rekli bismo, tipično za socijaldemokratske politike – gubi veliki deo manevarskog prostora upravo za ideološku raspravu koju ovde u suštini vodi; teza o krivici pandemije za inflaciju je najblaže rečeno netačna, i pazite, Liz se fokusira ne na samu pandemiju već na mere koje su poduzimane protiv pandemije a koje su u Americi bile najslabije na svetu, a što je rezultiralo najvećim procentom zaraženih i umrlih u odnosu na broj stanovnika; a pri tom disproporcionalno velikim procentom stradalih među Amerikancima druge boje kože od većine („brown-black Americans“), što u suštini znači i isto tako disproporcionalan procenat pogođenih pandemijom u radničkoj klasi… jedno od objašnjenja neosnovanosti teze o krivici pandemije za inflaciju dostupno je i ovde, od 15.45).
- CP PRIMEĆUJE: ovde čarobno nestaje objektivna činjenica iz članka Njujork Tajmsa koja je predmet razgovora, da ta manjina ima ogromnu većinu novčanih sredstava na raspolaganju i da rado ulaže u nekretnine, praktično se uzdajući u probleme sa stambenom dostupnošću i bezbednošću, kakvi su na primer nastali 2008, kad je pomenuti Black Rock i pokupovao desetine hiljada stanova ljudi koji više nisu mogli da plaćaju kreditne rate i na osnovu te „investicije“ postao jedna od najmoćnijih kompanija u SAD; a koja npr. sada ima solidne pakete akcija u najuticajnijim američkim medijima i univerzitetima, što joj omogućava da širi i obezbeđuje svoje interese i uticaje to jest interese i uticaje vladajućih klasa.
- CP POJAŠNJAVA: tako što bi manje radnika radilo istu količinu posla, upravo to su mnoge kompanije i pokušale da urade nakon prestanka epidemioloških mera. Kad to nije uspelo počela je kuknjava o nedostatku radne snage (labor shortage) čime su se Bajdenove demokrate čak i hvalile kao nekim dokazom uspešnosti oporavka privrede, ali koje kuknjave i hvalisanja je kao i obično, raskrinkao Ričard Vulf… jeste malo čudno što toliko citiramo ovog prilično usamljenog i izolovanog marksističkog ekonomistu i aktivistu, to je samo dokaz koliko su ekonomske istine kapitalizma stručno i medijski dostupne i popularne u SAD.
- Ne tek neki tamo „ljudi“ već konkretni bogataši, napominje CP, podsećajući na pitanje njihove ljudskosti…
- CP SKREĆE PAŽNJU na vrlo kratku dramsku pauzu, oko 30 stotinki, ali dovoljne da postavi scenu za maestralni odgovor Briane : ))); obavezno odgledati na snimku (15.56-16.01), legendarno, sve zajedno sa nervoznom reakcijom i nevoljom u koju se posledično uvalila Liz.
- CP DODAJE IZ FOTELJE: YEAH! TOUCH DOWN!
- CP DODAJE: zašto ovaj komentator tvrdi da je u pitanju „najumerenija kritika“ – zato što ne samo da se najveći deo bogatstva nasleđuje među bizarno malom manjinom, već se od najsiromašnije većine ODUZIMA najosnovnija imovina da bi se prelila tim B O G A T U N I M A!!! – kao što su kapitalistički bogataši nazivani u Alan Fordu. Jedno od objašnjenja, kao i obično, daje Ričard Vulf a u vezi je baš sa pljačkaškim stambenim politikama banaka i korporacija koje pogađaju milione najsiromašnijih Amerikanaca).
