Ekstremne temperature, koje se u pojedinim delovima Srbije približavaju ili prelaze 40 stepeni, dolaze u trenutku kada ratarske kulture završavaju vegetaciju. Upravo zbog toga posledice neće biti samo prolazni stres za biljke, već trajno smanjenje prinosa.
Profesor Đorđe Krstić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu objašnjava da je kukuruz najugroženija kultura, uprkos tome što je početak vegetacije bio relativno povoljan.
„Vegetacija će praktično biti prekinuta. To smo već imali kod pšenice, gde je sazrevanje naglo završeno usled visokih temperatura. Sličan scenario očekuje se kod kukuruza i drugih kultura – ekstremna toplota zaustavlja razvoj biljke i normalan proces sazrevanja“, ističe profesor Krstić sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.
Za razliku od kukuruza, suncokret bolje podnosi sušu, dok šećerna repa određeno vreme može da nadoknadi nedostatak vlage povlačenjem vode iz dubljih slojeva zemljišta. Međutim, ni ove kulture neće ostati bez posledica ukoliko se visoke temperature nastave, objašnjava profesor Krstić.
Ove procene stručnjaka dolaze u trenutku kada se posledice suše osećaju širom Evrope, dok su vodostaji Dunava, Save i drugih velikih reka na istorijski niskim nivoima, o čemu je Mašina već pisala.
Klimatske promene više nisu upozorenje, već svakodnevica
Suše koje su nekada dolazile jednom u nekoliko godina danas postaju gotovo redovna pojava. To znači da se više ne može govoriti o vanrednim okolnostima, već o promenjenim klimatskim uslovima kojima se poljoprivreda mora prilagoditi. Uprkos tome, sistemi za navodnjavanje u Srbiji i dalje pokrivaju relativno mali deo obradivih površina, dok je upravljanje vodnim resursima godinama ostalo na marginama razvojnih politika.
Profesor u penziji Miladin Ševarlić smatra da se upravo u tome nalazi jedan od ključnih razloga zbog kojih su posledice svake nove suše sve teže.
„Ne možemo svake godine govoriti da samo treba pregurati ovu sezonu. Poplave i suše više nisu incidenti već ekstremne pojave koje će se ponavljati iz godine u godinu. Ako se sistem ne prilagodi, gubici će biti sve veći“, priča on.
On ocenjuje da država nije razvila infrastrukturu koja bi omogućila zadržavanje vode tokom kišnih perioda i njeno korišćenje u vreme suše, navodeći kao primer potrebu za izgradnjom mikroakumulacija i širenjem sistema za navodnjavanje.
„Kukuruz nije ni formirao klip, na nekim parcelama nema šta da se žanje“
Najteže posledice već su vidljive na parcelama pod kukuruzom.
Ševarlić upozorava da na pojedinim njivama biljke nisu uspele ni da formiraju klip, što znači da će proizvođači ostati bez roda bez obzira na to kakvo vreme bude do kraja leta.
„Poljoprivrednici neće imati ekonomsku opravdanost da žanju takve useve, a već se suši i stabljika. Bojim se da je kasno čak i za silažu“, ističe on.
Takve procene ukazuju da se ovogodišnja šteta neće završiti samo na ratarstvu. Manjak kukuruza direktno utiče i na stočarsku proizvodnju kroz rast cena stočne hrane, što se kasnije može preliti na čitav prehrambeni lanac. Istovremeno, ni soja ni suncokret neće ostati pošteđeni posledica dugotrajnih visokih temperatura, naročito na parcelama bez navodnjavanja, pojašnjava za Mašinu prof. Ševarlić.
„Posledice neće snositi samo poljoprivrednici, jer je poljoprivreda godinama između klimatske krize i političkih odluka“
Suša je pre svega agronomski problem, ali, kako pojašnjava Ševarlić, njene posledice daleko prevazilaze granice njiva. Manja proizvodnja znači manje prihode za gazdinstva, ali i potencijalno veći pritisak na tržište hrane.
Ševarlić istovremeno otvara pitanje zaštite radnika tokom ekstremnih vrućina.
„Zaista je frapantno da od državnih organa nismo čuli preporuke ili mere kojima bi se zabranio rad na otvorenom u najtoplijem delu dana. Zamislite ljude koji asfaltiraju puteve na temperaturama iznad 40 stepeni“, dodaje profesor Ševarlić.
Govoreći o mogućim rešenjima, Ševarlić navodi primere zemalja koje su značajno investirale u upravljanje vodnim resursima, poput Slovenije, koja je pravo na vodu zaštitila ustavnom odredbom.
On smatra da Srbija raspolaže značajnim prirodnim potencijalima koje ne koristi dovoljno – od geotermalnih izvora do mogućnosti razvoja lokalnih sistema za akumulaciju vode.
Ovogodišnji toplotni talas još jednom pokazuje da klimatska kriza više nije pitanje budućnosti. Pitanje više nije da li će ekstremne suše postati češće, već koliko je društvo spremno da im se prilagodi. Istovremeno, sagovornici Mašine upozoravaju da klimatske promene više ne mogu da se posmatraju kao izuzetak, već kao nova realnost kojoj se Srbija godinama nije prilagođavala.
Zbog toga ovogodišnja suša nije samo priča o vremenu. Ona postavlja pitanje javnih ulaganja, upravljanja prirodnim resursima, položaja radnika koji rade na otvorenom i dugoročne prehrambene bezbednosti zemlje, ocenjuje za Mašinu profesor Ševarlić.
A.Đ.
