Globalna glad smanjila se treću godinu zaredom tokom 2025. godine, međutim, prema izveštaju „Stanje prehrambene sigurnosti i ishrane u svetu 2026“, koji su 21. jula objavile četiri specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, ostvareni pomaci i dalje su krhki, neravnomerno raspoređeni i nedovoljni za ostvarenje Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine.
Izveštaj procenjuje da je 2025. godine 7,8 odsto svetske populacije bilo pogođeno glađu – što je oko 645 miliona ljudi. Iste godine, procenjuje se da je 25,8 odsto, odnosno oko 2,1 milijarda ljudi, bilo suočeno sa umerenom ili teškom nesigurnošću u pogledu pristupa hrani.
Trećina osoba ne može sebi da priušti zdravu hranu
Ovogodišnji izveštaj detaljnije analizira cenu zdrave ishrane, odnosno prosečan minimalni izdatak potreban za nabavku lokalno dostupnih namirnica koje obezbeđuju dovoljno energije i većinu neophodnih hranljivih materija.
U izveštaju se naglašava da visoki troškovi i dalje predstavljaju jednu od najvećih prepreka ostvarivanju Cilja održivog razvoja broj 2 – Svet bez gladi, ali se ističe da samo smanjenje cena neće biti dovoljno.
Tokom 2025. godine, prosečna globalna cena zdrave ishrane porasla je, iako je istovremeno opao broj ljudi koji ne mogu da je priušte (sa 2,97 milijardi ljudi u 2021. godini na 2,69 milijardi u 2025. godini“. Svaka treća osoba u svetu, dakle, ne može sebi da obezbedi zdravu ishranu.
Regionalne razlike su velike. U Africi 66,6 odsto stanovništva nije moglo da priušti zdravu ishranu u 2025. godini.
Žene prve gladuju
Pored regionalnih, prisutne su i rodne razlike.
Kako smo ranije pisali na Mašini, izveštaj organizacije posvećena iskorenjavanju siromaštva „Care“ ispitala je pitanje gladi širom sveta kroz perspektivu globalne nejednakosti.
Izveštaj pokazuje da je rodna nejednakost faktor koji pogoršava prehrambenu krizu u svetu. Kako se navodi, 84,2 miliona više žena i devojčica se suočavalo se sa nedostatkom hrane nego muškaraca i dečaka 2022. godine i dodaje da kada ima manje hrane, žene često prve gladuju.
U Srbiji svaka peta osoba u riziku od siromaštva
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu pokazuju i da je 14,2 odsto ljudi živelo u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte meso, ribu ili vegetarijansku zamenu u obroku svakog drugog dana.
Kraj s krajem teško sastavlja 13 odsto domaćinstava, sa izvesnim teškoćama čak 55, a lako ili vrlo lako svega nekoliko procenata.
Podsetimo i da je u 2025. godini svaki peti stanovnik Srbije živeo u riziku od siromaštva. Lica stara 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 25,8 odsto,dok su prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece – 41,3 odsto.
Na Mašini smo pisali da u Srbiji oko 152 hiljade ljudi prima novčanu socijalnu pomoć – ona iznosi oko 12.000 dinara. Iz Inicijative A 11 istakli su da taj iznos nije dovoljan da pokrije ni osnovne potrebe, niti može da ispuni svrhu socijalne pomoći – da pomogne ljudima da izađu iz siromaštva.
A.G.A.
