Koalicija poljoprivrednika, naučnika i nevladinih organizacija pozvala je u decembru 2022. ukrajinsku vladu da obustavi važenje zakona o zemljišnoj reformi i sve tržišne transakcije zemljištem tokom rata i posleratnog perioda „kako bi se osigurala nacionalna bezbednost i očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje tokom rata i posleratnog perioda obnove“.
Ista koalicija poziva na usvajanje Zakona o agrarnom sistemu koji bi prepoznao imanja i domaćinstva seljaka kao osnovu poljoprivrednog sistema Ukrajine.
Taj zakon bi, u viđenju koalicije, trebalo da omogući osnivanje državne institucije za zaštitu prava seljaka, porodične poljoprivrede i seoske sredine; formiranje državnih programa za uspostavljanje regionalnih mreža lokalnih poljoprivrednih tržišta, stvaranje kratkih lanaca snabdevanja i proizvodnju domaćeg semena.
Vlada Ukrajine, međutim, na polju agrarnih politika bira put povratka u devedesete. Moratorijum na prodaju državnog zemljišta ukinut je pre ruske invazije, a veličina zemljišta koje je moguće privatizovati će porasti na 10.000 hektara sledeće godine. Tajkuni, strani investicioni fondovi i agrarne korporacije trljaju ruke, a mali poljoprivrednici, od kojih zavisi prehrambeni suverenitet zemlje znaju da su na gubitničkoj strani zvanične agrarne jednačine.
Da je koncentracija zemljišta i profita u privatnim rukama neminovni ishod agrarne reforme koju je krajem 2020. pokrenula vlada Volodimira Zelenskog pokazuje i istraživanje instituta Oakland čiji su rezultati objavljeni pod naslovom „Rat i krađa: Zauzimanje ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta“.
Vođena preporukama MMF-a i drugih međunarodnih institucija, Ukrajina je devedesetih godina privatizovala veliki deo poljoprivrednog zemljišta, što je dovelo do sve većeg koncentrisanja zemlje u rukama nove oligarhijske klase.
Od 33 miliona hektara obradive zemlje u Ukrajini preko tri miliona je u vlasništvu samo desetak velikih kompanija koje su uglavnom registrovane u inostranstvu – u poreskim rajevima. U nedostatku sveobuhvatnih podataka, procenjuje se da preostalo zemljište koristi preko osam miliona ukrajinskih poljoprivrednika.
Kako bi zaustavila proces koncentracije, vlada je 2001. godine moratorijumom zaustavila dalju privatizaciju i sprečila većinu prenosa vlasništva nad privatizovanim zemljištem.
Evropske integracije su vratile privatizaciju zemljišta u igru. Sporazumom o pridruživanju iz 2014. i sporazumom Duboka i sveobuhvatna zona slobodne trgovine (DCFTA) iz 2017. godine zahtevi EU prema Ukrajini da privatizuje privredu ušli su u slovo zakona. Zapadna pomoć je uslovljena ukidanjem moratorijuma na prodaju poljoprivrednog zemljišta i stvaranjem tržišta zemljišta.
Moratorijum je ukinut 2021. godine i građanima Ukrajine je omogućeno da kupuju do 100 hektara zemlje. Agrarna reforma predviđa da se od januara 2024. godine to ograničenje podigne na 10.000 hektara i da se kupovina zemljišta omogući i kompanijama.
Procenjuje se da 64% stanovništva nije slagalo sa ukidanjem moratorijuma, ali vlada je odluku donela tokom zatvaranja zbog COVID-19, koje je onemogućilo organizovanje protesta.
Iako je dugotrajna zabrana stranim licima da kupuju zemljište u Ukrajini i dalje na snazi, oni će i dalje moći da uzmu zemljište u zakup.
Davanje zemljišta u zakup bilo je moguće i za vreme trajanja moratorijuma. Mnogi mali zemljoposednici su dali u zakup svoju zemlju domaćim i stranim korporacijama, a nakon ukidanja moratorijuma zabeleženi su slučajevi u kojima korporacije podstiču svoje zaposlene da kupe zemlju i da nakon kupovine daju daju u zakup svom poslodavcu.
Ukrajinska agrarna reforma, ukratko, radi protiv interesa onih od kojih zavisi prehrana stanovništva. Naime, mali i srednji poljoprivrednici u Ukrajini igraju ključnu ulogu u prehrambenom suverenitetu zemlje. Oni obezbeđuju preko 50% proizvodnje hrane u zemlji, uključujući 99% krompira, 89% povrća, 78% mleka i 74% govedine. Ipak, većina malih zemljoposednika ima veoma ograničen pristup državnim fondovima koji favorizuju velike poljoprivrednike i agrobiznise.
Poljoprivreda je takođe pogođena ratom. Ruska vojska targetira agrarnu infrastrukturu. Do sada je oko 10% obradive zemlje minirano.
Izvor: ELMO East European Context Newsletter
A.J.
