„Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) je odlučan da ne dozvoli da i naredna školska godina počne, protekne i završi se na isti način kao prethodne dve“, saopštili su iz sindikata NSPRS razloge pokretanja novih štrajkačkih aktivnosti na početku nove školske godine.
Oni su za 2. septembar najavili početak „belog štrajka“ kojim žele da izvrše pritisak na donosioce odluka da konačno preduzmu odgovarajuće mere u cilju suzbijanja nasilja u školama.
Samoodbrana nastavnika dok ih nadležne institucije ne zaštite
Prema njihovim rečima, ova akcija je samoodbrana nastavnika budući da ih propisi i nadležne institucije ne štite na adekvatan način.
Zbog toga su se odlučili na meru „belog štrajka“ koju će početi s primenom već prvog školskog dana „ukidajući“ ocene budući da su one, prema njihovim rečima, najčešći povod verbalnog i fizičkog nasilja nad zaposlenima u obrazovanju, a koja će trajati sve dok nadležni ne prihvate zahteve koje su državnoj vladi izneli još 2022. godine, nakon nasilja nad njihovom koleginicom u Trsteniku.
U praksi to će značiti da će svi učenici dobijati ocene odličan 5, da do 11. oktobra nastavnici neće upisivati ocene u Es dnevnik, te da će to biti i jedine zaključne ocene na polugodištu ukoliko vlast ni do tada ne izmeni propise na zahtevani način.
Podsetimo, prosvetni radnici i radnice traže definisanje novih krivičnih dela i sankcija u vezi s nasiljem u školi, uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama.
Ključni zahtev: status službenog lica
Snežana Romandić iz Unije Sindikata prosvetnih radnika Srbije za N1 je izjavila da do sada nije došlo do ispunjenja traženih zahteva:
„Svašta su nam obećali, tapkali su nas po ramenu, u potpunosti su razumeli, čak su dali i izvestan predlog kako bi trebalo da izgleda izmena Krivičnog zakona, ali od tog trenutka do današnjeg dana to se nije još uvek desilo.“
Romandić je pojasnila da im je još tokom maja na sastanku sa predstavnicima ministarstava prosvete i pravde rečeno da će se napad na prosvetare tretirati kao napad na advokate, ali da se i dalje ne zna o tome kada će se usvojiti i početi da se primenjuje.
Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, istakao je da je ovakav vid štrajka odabran jer su ocene jedan od najvećih pokretača nasilja:
„Ne volimo da radimo ovakve stvari. Mi ih sada radimo da ne bi morali u budućnosti. Nastavnica je dobila glavu u beton zbog trojke. Onda se postavlja pitanje šta treba da radimo, ako ne postoji nijedna institucija i propis koji će da nas zaštiti“, i još je dodao: „Naš posao nije da ocenimo, nego da prenesemo znanje. Ali, da bi taj posao imao neki rezultat, moramo da imamo određenu dozu bezbednosti“.
Kokot je za Danas objasnio šta tačno znače traženi zahtevi:
„To je izmena Krivičnog zakonika, ali ne u smislu prihvatamo, pa će biti jednog dana, nego da izmene vidimo. Druga stvar je redefinisanje suspenzije da može da je izrekne i predmetni nastavnik na samom času ukoliko se učenik nedolično ponaša i treći zahtev je ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama koje su u 99 odsto slučajeva podnete zbog nezadovoljstva ocenom. To su tri stvari koje treba da pokažu da država ozbiljno odgovara na nasilje, a s druge strane smo malo odrešili ruke prosvetnim radnicima da mogu da održe čas“.
Podrška i vapaj prosvetnih radnika
Iz prosvetnog sindikata poručuju da očekuju razumevanje i podršku kolega, učenika i roditelja: „Pozivamo ih da nam se pridruže u ovoj borbi za škole u kojima će svi koji ozbiljno i odgovorno rade biti adekvatno ocenjeni, plaćeni i sistemski zaštićeni od nasilja. Ukoliko to nije želja ovog društva – neka svi budu odlikaši, jer bezbednost nema (o)cenu!“
Uz svest o upitnim učincima dosadašnjih štrajkova prosvetnih radnika, Dušan Kokot iskazao je nadu da će mnogi ovaj put prepoznati njihov napor da se izbore sa problemom nasilja nad nastavnim kadrom u obrazovnim ustanovama:
„Mislim da će svako ko razmisli pet minuta o problemima sa kojima se suočavamo postupiti tako. Mi polazimo od toga da će da nam se priključiti mnogo veći broj ljudi. Ovom akcijom pokušavamo da nateramo državu da razmisli o situaciji u kojoj se nalaze prosvetni radnici, ovo je vapaj prosvetnih radnika da neke stvari moraju da se menjaju“.
V.K.
