„Kubanci se godinama žale na ‘blokadu’, ali sada će to biti prava blokada“, izjavio je otpravnik poslova SAD na Kubi Majk Hamer povodom najnovijih poteza Vašingtona. Predsednik Tramp je priznao novinarima da se sprovodi politika kolektivnog kažnjavanja naroda Kube: „Nema nafte, nema novca, nema ničega.“ Dodao je da ne isključuje mogućnost vojne akcije slične onoj u Venecueli.
Kuba je pod američkom blokadom od 1962. godine, nakon što je narod sproveo revoluciju i zbacio lidera kojeg su podržavale SAD.
Kao jedan od najdugotrajnijih režima sankcija u modernoj istoriji, američka blokada dovela je do nestašica hrane, goriva i lekova, kao i do čestih restrikcija električne energije. Prema izveštaju Al Džazire iz 2015. godine, blokada je kubansku ekonomiju koštala 1,1 bilion dolara tokom 55 godina od njenog uvođenja.
SAD su sada u potpunosti onemogućile Kubi pristup gorivu iz drugih zemalja. Pre američke intervencije, Venecuela je snabdevala Kubu sa trećinom njenih potreba za naftom. Ta isporuka obustavljena je prošlog meseca nakon američke vojne akcije.
Krajem januara, Tramp je dodatno eskalirao pritisak na Kubu, preteći carinama svakoj zemlji koja prodaje naftu Kubi i raspoređivanjem četvrtine američke mornarice u Karibima. Meksiko, koji je snabdevao Kubu sa 44 odsto njenih potreba za naftom, popustio je pod američkim pritiskom.
Nakon toga, predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum poslala je brodove sa simboličnom količinom humanitarne pomoći. Kritičari smatraju da bi Meksiko i druge latinoameričke zemlje, poput Kolumbije i Brazila, trebalo da se udruže u okviru Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) kako bi zaobišle blokadu.
U saopštenju kojim su najavljene carine, Vašington je optužio Kubu da se svrstava uz „neprijateljske zemlje i zlonamerne aktere“ i da „na svojoj teritoriji ugošćava njihove vojne i obaveštajne kapacitete“, uključujući, kako se navodi, najveći ruski obaveštajni centar za elektronsko prisluškivanje u inostranstvu. Kuba je takođe optužena da pruža utočište „terorističkim grupama poput Hezbolaha i Hamasa“ i da podstiče „haos širenjem komunističke ideologije“.
Kuba je poslednjih godina postala mesto značajnih kineskih i ruskih investicija, a Kina je otvorila četiri operativna objekta za prikupljanje obaveštajnih podataka, prema navodima američkog tink-tenka Centar za strateške i međunarodne studije. Kapaciteti Kine i Rusije na Kubi predstavljaju bezbednosni izazov za SAD, s obzirom na to da se ostrvo nalazi na svega 145 kilometara od američke obale.
Usled energetske krize, Kuba je primorana da zatvori svoje besplatne javne univerzitete i smanji obim intervencija u bolnicama. Svi letovi su obustavljeni zbog nedostatka kerozina, a javni prevoz je takođe smanjen. Deo radnika je izgubio posao, dok drugi pokušavaju da napuste zemlju usled teške situacije.
Neki ovu krizu karakterišu kao „Gaza bez bombi“. Američki državni sekretar Marko Rubio, kubansko-američki političar koji se dugo zalaže za promenu režima na Kubi i u Venecueli, izjavio je da se kolaps zemlje približava. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošle nedelje rekao je: „Ovo je režim koji je gotovo u potpunosti opstajao zahvaljujući subvencijama – prvo iz Sovjetskog Saveza, potom od (bivšeg predsednika Venecuele) Huga Čavesa. Po prvi put nema nikakvih subvencija ni od koga i model je ogoljen.“
U istom govoru, Rubio je pohvalio zapadni kolonijalizam i izrazio žaljenje zbog gubitka kolonija usled antikolonijalnih i komunističkih pokreta. Pozvao je evropske saveznike da „ne budu sputani krivicom i stidom“ zbog svoje „kulture i nasleđa“ i da pomognu SAD da „ožive eru zapadne dominacije“.
Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je pozvao na protest u znak solidarnosti s kubanskim narodom, u sredu, 18. februara, u 18 časova, ispred Doma omladine u Beogradu.
A.M.
